U moru groznih vesti koje nas, jedna za drugom, intenzivno sustižu od početka nedelje, ima i jedna dobra: osvanuo je i taj dan u kome će naš Kancelar morati da se definitivno odluči – je li „EUropejac“ bez alternative ili će, pak, da zastane pred nekom od 36 „crvenih linija“ kosovskometohijskih koje se tiču „Svetog Poglavlja 35“?! Zastane i priseti se da je čak i u Orvelovom „Novogovoru“ iz „1984“, kojim je bilo isključeno izražavanje ma kakvog jeretičkog mišljenja, bilo dozvoljeno izreći, makar ono, logički besmisleno, ali kritičko – „Veliki Brat je nedobro“. Za razliku od Srbije, 2015. godine, u kojoj, eto, i Ekselencijin kroki krokija platforme o Kosovu, čami čekajući već pet i po meseci u nekoj mračnoj fioci, jer je u koliziji sa Kancelarevim pretpostavljenim stavom…
Zbilja, kad već dvorski ispitivači javnog mnjenja i ostali uvlakoanalitičari štekću kako Kancelar ima podršku 51,5 odsto građana, ja, evo, smelo tvrdim da on može, kao Lukašenko, na sledećim izborima da osvoji i svih 82,89 procenata! Otkud sad pa ovo? Da i mene Kancelar nije obrlatio nekom „ponudom koja se ne odbija“? Ma, ne. Najvažnije sinekure uveliko su podeljene, a već je, kao pred „Jezdom“ i „Dafinom“, ihahaj red i za drugo, treće i ostala utešna izvlačenja. No, ne citirah li, u prošloj kolumni, vizionarsku odbranu – pred minhenskim kadijom, 1924 – potonjeg najpoznatijeg nemačkog kancelara? A sećate li se šta se dogodilo Nemačkoj kada se, početkom 1945, broj onih Nemaca koji su „želeli nešto veliko, koji su imali moć da transformišu državu“ opet sveo na onih prvotnih hiljadu ili manje ljudi?
Kako onda Kancelar srpski može da se zabetonira na vlasti, bar još četiri mandata, kao Lukašenko, ma čuj, kao Milo, bre?
Prvo, da najhitnije, do Nikoljdana, ide na izbore, a da večeras eskivira Federikinu večeru za troje u Briselu. Tim pre što ćeš ti, poštovani čitaoče, već znati kako su nas juče, na Izvršnom odboru Uneska, branili „naši prijatelji“ Nemci, Francuzi, Britanci, Emiraćani, Austrijanci, Albanci, Crnogorci, Makedonci i tome slično. Dakle, da ne leti u Brisel niti jednom više, sve dok se agenda pregovora „dvoje protiv jednoga“ bude komponovala kao spisak muzičkih želja Prištine. Da, javno i jasno, pod punom moralnom i materijalnom odgovornošću, odbije svih 36 „jezivih“ (citat: Kancelar srpski) tačaka iz nacrta pregovaračke platforme za poglavlje 35 koje se odnosi na Kosovo, a pripremio ga je Kancelarev „prijatelj“ Johanes Han. Da se, pred Bogom i narodom, još jednom zakune: „Ne dam Gazivode!“. Ali, i: „Ne dam četiri bisera svetske baštine: manastir Dečani, Pećku patrijaršiju, Gračanicu i Crkvu Bogorodice Ljeviške!“ Pa, da već prekosutra, u najkraćem zakonskom roku, raspiše referendum sa preciznim pitanjem: „Da li ste za ulazak Srbije u EU ako je uslov za to potpisivanje pravnoobavezujućeg sporazuma sa tzv. državom Kosovo i uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji?“
I, najvažnije – da ne čeka 28. listopad, već da koliko danas hvata prvi let „Aeroflota“ za Šeremetjevo: prvo da se izvini Putinu, zbog gilipterskog omalovažavanja ruskog predsednika pred nekim zapadnim diplomatama, a onda zamoli Rusiju da nas, ako je ikako možno, spasava od „naših (mislim, Vučićevih) evropskih prijatelja“.
Verujem li u takav scenario? Malo, ali častim Kancelara besplatnim savetom. Da ne bude posle: zašto sam izgubio, zašto sam izgubio… izbore, Kosovo, Srbiju i tome slično?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
