Čitam, nakostrešilo se na mene i sleva i zdesna, i iz vlasti i iz opozicije (čime sam baš polaskan!), jer sam u prošloj kolumni „otkrio rupu na saksiji“ usputnom primedbom da, kada bi se rusofilsko i anti-NATO biračko telo uistinu pitalo, jasno je da bi ono najviše volelo da se na jednoj istoj listi nađu svi oni koji ni pod kojim uslovima ne žele da vide Srbiju u NATO, ali ni u EU, ako uslov za to jeste faktičko odustajanje od Kosova i usmeravanje sankcija i raketa prema Rusiji sa teritorije Srbije.
Sada dodajem da bi, na drugoj strani, bilo za očekivati da se stvori front svih evrofanatičnih i „pronatovskih“, radikalnih i umerenih, snaga. Pa da, obavezno, na okupu, na jednoj listi, vidimo obe kolone tzv. građanske em demokratske opozicije sa sve Kancelarevim naprednjacima, na čelu sofre, s tim što bih Njegovoj Ekselenciji dao još tri dana da se opredeli kome će se carstvu privoleti.
Da, eto, i evroljubi i rusofili, bar u svojim zabranima, ponište to prokletstvo malih razlika. A da bi za poprilično preparirane, delimično preumljene i adekvatno isprane mozgove nesrećnih glasača stvar bila bistra kao „Podravkina“ juha (ona što se „sa srcem kuha“), najpoštenije bi bilo da braća Rusi otkažu posetu Medvedeva našem Kancelaru i Ekselencijinu vizitu Putinu, u sred ovdašnje izborne kampanje, jer bi to, u suprotnom, bio žestok vetar u jedra… pogodite kome?!
E, posle takvih izbora na kojima bi te jedine dve izborne liste, imenom i prezimenom, obrazom i rečju, delom i nedelom, stale iza svojih „dža ili bu“ politika – ne bi nam više bili potrebni referendumi ni naknadna narodna izjašnjavanja. Bilo bi crno na belo.
Dok se to ne desi, dok izbori ne prestanu da budu prilika za vašarsko trgovačko vaćarenje bez fiskalnih računa, nećemo izaći iz one sadomazo „mejnstrim“ politike koja dominira Srbijom od prvih višestranačkih izbora – „Ko besjedi šta hoće, mora slušati šta neće!“ – i u kojoj se prvo silimo i ne pristajemo ni na šta, a na kraju, neko, u naše ime, pristaje i na ono što ne mora…
I, slušaćemo licemerna „spinovanja građana u zdrav mozak“, kao u slučaju marionetske „Srpske liste“ (SL) u Prištini čija se odluka da (po diktatu zvaničnog Beograda!) obezbedi kvorum za Tačijev izbor na mesto predsednika Kosova, Srblju ovako prepevava: „Pozicija Srbije je (izborom Tačija) ojačana, a SL je konstruktivnim ponašanjem doprinela jačanju pozicije srpskog naroda na Kosovu!?“ (Potkancelar Dačić)
„SL nije glasala u parlamentu za izbor Tačija, a poslanici SL su bili u sali jer nisu želeli da budu na ulici sa demonstrantima Samoopredeljenja.“ (Ledeni Đurić) „O tome nije bilo nikakvog dogovora sa Beogradom, srpski poslanici nisu glasali za Tačija, jer oni odluke donose po svojoj savesti i u skladu sa svojim interesima.“ (Kancelar srpski i sve Srbije)
I slušati političke konvertite poput onoga večitoga što upravlja narodnim parama u RTB „Bor“ koji kritike rudarskih sindikata objašnjava „silogizmom“: „Prava meta nije RTB ni ja, odnosno ne samo RTB i ja, već, pre svega, Vlada Srbije i Aleksandar Vučić.“
Elem, da je kojim slučajem živ, vrhovni ideolog ove Srbije Veber bi na to kazao: „Celokupna asketska literatura gotovo svih konfesija prožeta je gledištem da je savestan rad, i pri niskim nadnicama, nešto jako bogougodno onom kome život inače nije pružio nikakve šanse… Protestantska akseza je to još i produbila i – odgojila mase za rad, stvarajući psihološki podsticaj shvatanjem ovakvog rada kao poziva, štaviše kao najizvrsnijeg i često jedinog sredstva da čovek bude siguran u stanje milosti….“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
