Exit po Solomonu

To je ono kada, u gotovo nemogućoj situaciji, nađeš izlaz koji, bar u tom trenutku, zadovoljava tvoje, a ako može, i potrebe ostalih zainteresovanih. A taj koji ga pronađe, pokupi „aplauz na otvorenoj sceni“ i prigrabi za se oreol velikog vrača, glasa razuma, miritelja i mudroslovca.

Sad svi skupa imaju ceo kolovoz pred sobom da rade na potezanju, natezanju, zatezanju, posezanju, na obrađivanju, dorađivanju, ugrađivanju, odrađivanju, zarađivanju, na kupovanju, potkupljivanju, otkupljivanju, nakupljivanju, prekupljivanju, na fuzijama, transfuzijama i infuzijama, a da svako, kao, ostane, principijelan, čistih ruku a i obraza.

Kao u bećarcu Zvonka Bogdana „Met’la nogu na potegu, pa sve veli neću, / a na kuma namiguje da se kola kreću…“

Jednom tako pred Solomona su doveli seljaka koji je, od nekog vlastelina, ukrao žito da prehrani porodicu. Bogataš je zahtevao smrtnu kaznu i dok mač stoji nad vratom tog čoveka, Solomon solomonski naređuje: „Pustite ga neka ide i dajte mu džakova žita za do kraja godine“.

Po Prvoj knjizi o carevima, Solomon je imao 700 žena i 300 konkubina, bio treći po redu kralj Izraela (računajući i Judu), graditelj jerusalimskog hrama, čuven po velikoj mudrosti, bogatstvu i snazi, ali i optužen da je zanemario obožavanje samo jednog jevrejskog boga, i poznat kao jedan od prvih majstora kabale. Ako ne verujete, pitajte Madonu dvadesetčetvrtog.

Sa svih strana dolazili su ljudi da čuju „mudrosti Solomonove“. Bio je nešto kao naš kolektivni „Narodni pesnik“ koji je napisao i epske narodne pesme, i narodne poslovice, i ine umotvorine. Misli su mu sačuvane u narodnim predanjima, pripisuju mu i autorstvo nad delovima Biblije, a predstavljan je i kao astronom, i kao čovek koji je mogao da kontroliše demonske sile! Skoro pa kao Kraljević Marko…

Kad je Haile Selasije, „car Afrike i Azije“, mogao da izmisli kako je direktni Solomonov potomak, zašto onda naša Psihijatrica br. 1, koja je sa Solomonom izvesno „na žici“, ne bi imala pravo da, ne trepnuvši, izdeklamuje – te „narodni predstavnici treba da se odmore“, te „kraj avgusta je baš optimalan za izglasavanje zakona“, te „klimatizujemo Skupštinu“, te „koleginica Čomić priprema disertaciju sa temom Na grudobranu poslednje linije odbrane Poslovnika od poslanika“…?

Bojim se da se nismo najbolje razumeli, naši oznojeni mediji koji se ubiše od tumačenja onoga što je Solomon hteo da kaže i ja, pa bih, evo, kao neutralan posmatrač, ekskluzivno, da otkrijem istinu.

Mrka je došapnuo Solomonu da je lično rasprodat, ma, do kraja jeseni. „Prođoh Levač, prođoh Šumadiju“, Sabor frulaša u Prislonici, Hajdučke večeri u Crnoj Bari, Festival gajdaša, „Jednom se živi“ u Guči, Dani ludaje u Velikoj Kikindi, gaženje grožđa u Župi, svečano obeležavanje isprekidane linije na Koridoru 10, otvaranje zatrpanog kamena temeljca na frtalju obilaznice prve osamnaestine poluatoputa oko Beograda itd. I tome slično. „Prvi pendrek“ dopunio je k tome da je i on baš ophrvan poslovima večne straže oko slobode štampe, pa zatražio neplaćeno. „Ekonomista destrukcije“ planuo: „Ja sam se prvi setio za neplaćeno. Hoću ja prvi! Premoren sam, a i idu izbori“. Aladin sve to slušao iz lampe i rešio da se „otvori“: „Dobro, neka budu ferije, ja ću sve da platim iz svog džepa, al’ na jesen da mi to vratite u tijanićima, a zateznu kamatu u mitrovićima!“ Naš Solomon se, s mislima u rimskom „Foro Italiku“, pokatkad blaženo osmehivao, slušao, slušao, kašljucao, i sve nešto zapisivao. Onda je ukucao SMS sledeće strogo pov. sadržine: „Draga gospođo predsednice Narodne skupštine, plava riba, kljukana dinastija, lokomotiva, okrug, zora, kundak, vladika, fenjer, svastikin but, bubanj, pečat, penzija, pop, trt, trt, trt…“

Car Solomon, onaj izrailjski, rešio je, doduše, još jedan, u Starom zavetu slučaj znan kao „dve bludnice i dete“. Obe su imale po dete, ali je jedna u snu pala na svoje i ugušila ga, pa je onda svoje mrtvo čedo podmetnula onoj drugoj, a prisvojila njeno. Mudri Solomon presudi da se uzme mač i dete preseče na pola i tako podeli. Lažna majka se složila, a ova koja je bila prava pala je na kolena i preklinjala da sačuvaju dete, govoreći da dete nije njeno. Tako se caru samo kaz’lo koja kazuje istinu.

Konačnu presudu na našem dvoru izrekao je, a ko drugi do večni Mićun. I dok su D & D bušili gumu, pater familias i alter ego Solomonov je komandovao – „zakrpi rupu!“ I dok je, ničim izazvan, Toma skidao trenerku, Čeda je već nameštao kostobrane.

Sprdnja, ruganje u lice narodu… Eto, može nam se!?