Hvala štovanom komšiji sa poslednje strane, što me, evo, u ovih pet i po godina moga kolumnovanja po „Danasu“, opleo i po drugi put, i izazvao promptnu akciju svojih vernih, ali i ljutih internet zaptija, mislim botova, ostalih bolida i novovučićevskih kopirajtera onlajn „odjeka i reagovanja“, „krika i jauka“ i sličnih „rekla-kazala“ štiva.
A sve zato što sam, ovakav naivan, kakvim me je Bog dao, priznao da pojma nemam ko je „Glavni Palikuća“, iako moj Sused, kajmakam virtuelnog „komentatorluka“, izričito tvrdi da to „svi znaju“ – „i Cvijetin i kadiluk i novindžiluk, znaju to i svi srpski vrapci.“ Sused koji je, posle apsolviranog Parkinsa, u međuvremenu, izgleda izgradio i solidnu naučnu karijeru u oblasti medicine, pa sada sprema doktorat iz „psihopatologije endookupacije“ – a ja sam o tome, očigledno, neobavešten – kuca na otvorena vrata.
Ja lepo napisao kako ozbiljno moraju da se istraže događaji iz februara 2008, ali i oni iz 1999. godine, te imenuju krivci, a Sused – o Koštunici.
Ja konstatovao kako su Koštunica, Đinđić i ostali postpetooktobarski vlastodršci brzo pozaboravljali one retke medijske naivčine i entuzijaste koji su ih, na veštačkim plućima, održavali za Miloševićeva vakta – Sused o „Glavnom Palikući“.
Ja rekao i nisam porekao kako, od početka devedesetih naovamo, Srbiju mori kasta dežurnih javnih poltrona, preobraćenika i preverenika, među kojima nisam pomenuo Suseda – bivši Slobini likovi od poverenja, Mirine ulizice, Koštuničini obožavaoci, Đinđićevi uvlakači, Tadićevi pajtosi, Dačićeve prišipetlje, „Alekovi ljudi od reformi“ – a Sused o svom bivšem partijskom vođi.
Ja, pomalo infantilno, upitao je li neka spaljena zgrada važnija od desetine hiljada života ili od 15 odsto državne teritorije Srbije, a Sused „Eureka“ već na tragu epohalnog otkrića „izvršilaca agresije na sopstvenu zemlju“!
Ja već bio namerio da pitam je li veća odgovornost onog nesrećnog Dragoljuba Milanovića koji nije evakuisao ljude iz zgrade „TV Bastilje“ ili je veća krivica onih koji su bombardovali zgradu u Aberdarevoj, ali – više ništa ne smem da pitam. A tek kad bih napisao kako je, prilikom posete delegacije ondašnje Susedove partije Bosanskoj krajini, 1993. godine, kudikamo „ratnohuškačkiji“ govor održao pokojni Vladan Batić nego li predsednik mu Koštunica“ – Sused bi se, verovatno, načisto popišmanio. Zato neću o tome.
Pa ću, kao umereni podržavalac Vučićevih ekonomskih reformi i ogorčeni protivnik politike nasilnog svenarodnog preumljenja, na mnogo benigniji način, da istestiram Susedov prag „proreformske“ tolerancije. Liči li mu isuviše Vučićeva vikend vizita farmi krava muzara porodice Mužlai, na ono Slobino, dečje iskreno, pitanje seljaku a propo krave: „Koliko daje mleka, mislim, po glavi?“ Ili, možda, na Đinđićevo tapšanje krava u izbornoj kampanji krajem 1993?
Meni je, u sva tri primera, zafalilo još samo ono lažno oduševljenje Travničana vezirovim slonom: „Mašalah! Mašalah! Lijepa hajvana! Ne budi mu uroka! Ja, ja, božje davanje!“
I, zbilja, Susede, kako se, na kraju, zove taj što je „zapalio žito“? Ti to, kao insajder, sigurno najbolje znaš…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
