Iako ne sporim da je cela stvar spinovana iz nekakvog propagandnog štaba, između ostalog, i stoga što, posle okončanja „Farme 4“ i „Velikog brata“, narodu fali „… igara“ i SMS izbacivanja, kad već nema dovoljno hleba, Sveti Zelenko se „ne sipa u traktore“, a i Kosovo sve manje stanuje u Srbiji – jedan sam od onih lakomislenih koji se „primio“ na priču o rekonstrukciji Vlade! Poverovao sam, dakle, da Prvi Beglerbeg – uz Krkobabića seniora jedini član Vlade koji još nekako drži reč, makar u onome što mu jeste u prevashodnom opisu posla – pod pojmom rekonstrukcija ne podrazumeva liposukciju, „fejs lifting“ ili jeftinu šminku, već, zaista, hiruršku operaciju „na otvorenom srcu“.
Ali, sudeći po horskom „njet“ koji, povodom Potpredsednikove inicijative, telegrafski i unisono pristižu iz kancelarija u Nemanjinoj i iz vladajućih stranačkih centrala, računajući i vrh Vučićeve partije, kuraži za samokritiku sklon je jedino sam Inicijator! Većina ostalih, a posebno javno „tipovani za odstrel“, bliži su narcisoidnom samoocenjivanju tipa: „Joj kad si s drugom, drugujem sa tugom, ruši mi se svet, hej kad me ljubiš, sve vičem – odličan, pet.“ (Za one koji se javno foliraju da ne prate „rijalitije“: refren pripada medijski reinkarniranoj pevačici Savki Saški Karan…)
Taktički „trokorak“ u procesu rekonstrukcije Dačićevog kabineta, razvučen na tri tjedna, upravo je i smišljen s ciljem da se s personalnim promenama trguje do samog „foto finiša“, do poslednjeg trenutka, kada će, kao i u slučaju „Briselskog sporazuma“, uslediti ne dobra nego – iznuđena odluka. Da bi neka promena bila uspešna – piše u zborniku „Udaraj u gong i prodaj svoje slatkiše“, u koji je beogradski novinar Mudgdim Šehalić sabrao mudre misli i izreke od Konfucija do Bila Gejtsa, namenjene poslovnim ljudima i političarima – treba da se zadovolje četiri uslova. Dakle, četiri puta „mora“: Mora da postoji potreba za promenom. Mora da se definiše korist koja će uslediti od promene. Moraju da se eliminišu prepreke. Mora da se precizira prvi korak.
U našem slučaju ispunjen je samo prvi preduslov. Potreba postoji. Stvar se rešava ili prevremenim izborima protiv kojih su Berlin i Vašington ili komponovanjem praktično nove vlade unutar sadašnjeg skupštinskog saziva ili rotacijom na mestu premijera koja bi ispoštovala puls biračkog tela. Bilo da se Vučić opredeli za vanredni izlazak na birališta, bilo da ide samo na „rekonstrukciju politike i ciljeva Vlade“, polazna tačka mora da bude vraćanje na ono šta je vlast obećala u ovo vreme prošle godine. U predizbornim političkim kampanjama je dozvoljeno sve, sve, pa i laž. No, ako u toku mandata na vlasti pokušavate da na sitno ili na krupno – kao u filmu koji upravo gledamo, gde Sveti Datum postaje važniji od Kosova i Metohije – „izvaćarite“ svoje glasače, onda se to zove izborna krađa s odloženim dejstvom. Jer, naprednjaci i socijalisti su svoje glasove, na prošlim izborima, dobili nešto na politici „I Kosovo i EU“, a još i više na obećanju „Kosovo pre EU“. Ne nagovesti li Prvi Beglerbeg povratak na takvu startnu poziciju, nudim opkladu našim vajnim istraživačima javnog mnjenja da Vučić, ne samo da neće doći do apsolutne vlasti, nego će na sledećim izborima, dobiti manje glasova nego što ih je imao u maju 2012.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
