Galebovo ostrvo (2)

Pisao ja u prošloj kolumni (pa ostao nedorečen) o “Družini Sinjeg galeba”, osnovnoškolskoj lektiri moje generacije, i o tome kako „kapetan od belu lađu“ dečak Ive (dakle, Ivica) i njegovi drugari Petar, Jure, Mijo, Pere i Frane, pokušavaju da rekonstruišu stari jedrenjak i isplove na pučinu, kako ulaze u bitke sa olujama i piratima, i kroz koje sve muke prolaze zarad ostvarenja sopstvene „vizije“. Na „Galebovom ostrvu“ Toneta Seliškara, na koje me neodoljivo podseća današnji otok Srbija, živelo je, inače, u nemaštini osam ribarskih porodica, punih bosonoge i više gladne nego site dece, a sa malim brodicama bombastičnih imena (Sveti Petar, Sveta Barbara, Sveti Just, Morska zvezda,…) ti siroti ribari nikako nisu uspevali da se otisnu tamo daleko, gde je bilo šansi za bolji ulov.

Prepričano na današnji mladosrpski (vukajlija.com), fabula se svodi na: „Napravili su brod, zaplovili su, desila se bura, napravili su novi brod, zaplovili su, desila se još jedna nezgoda na moru, ostali su bez broda i tako u krug…“ Elem, iz kruga u krug, radikalna rekonstrukcija srpske Vlade, svodi se, barem za sada, na izgon Dinkića kostimiranog u Lorenca gusara i, paralelno, propagandno i, na neviđeno, hirotonisanje Lazara Laze Krstića u Svetog Spasitelja. „Malom Lazi“ sa Jejla već su prišiveni širiti „Velikog Laze“, najpoznatijeg škrtice u srpskoj finansijskoj istoriji, za koga je i rođena žena govorila da su on i ona „tokom celog svog veka, vodili režim odvojenih dobara“. U Lazu Pačua koji je, navodno, za svaki slučaj, početkom prošlog veka progutao ključ od državne kase, jer je jedino na taj način mogao da isfinansira Prvi svetski i dva balkanska rata, ali i da pobedi moćnu Austrougarsku u velikom „svinjskom“ (Carinskom) ratu…

Da, citat s početka teksta pripada upravo „Velikom Lazi“ („Samouprava“, Beograd, 1881), na koji je njegov partijski šef u Radikalnoj stranci mogao samo da doda: „Mesto kapitalističkog narodnog gazdovanja, da se podižu radničke zadruge!“ No, zašto u Srbiji 132 godine posle, u kojoj vlast, ne trepnuvši, tera deo svog naroda iz vlastite zemlje, niko ne pominje da je Srbija Laze Pačua, poštujući državno dostojanstvo, „žuto-crnoj“ monarhiji, uvela recipročne mere, maksimalne carine, da je tokom Carinskog rata, pronašla nova tržišta, u Nemačkoj, Rusiji, Francuskoj, Engleskog, Švajcarskoj, pa čak i Egiptu, i okrenula se izgradnji sopstvene ekonomije. I, na kraju krajeva, rezultat tog rata bez oružja bio je potpuno kidanje fatalističke zavisnosti Kraljevine Srbije od AU! Sve to Paču ne bi uspeo da nije imao podršku Pašića. A zamislite sada da nešto „Mali Laza“, nekim čudom, u funkciji „Velikog Laze“, pita admirala i prvog viceadmirala „Sinjeg galeba“: „Sine, mora li baš ta Amerika?“ Ili EU po svaku cenu? I da li su građani Srbije sa Kosmeta koji poštuju Ustav i zakone Srbije dužni i da li imaju pravo da učestvuju na izborima koje raspisuje druga – nepriznata država? Nešto mislim da bi brže odleteo nego što je doleteo.