Groznica subotnje večeri

Pa, hajde još jednom, što reče Beko, da se preslišamo šta je, zapravo, tzv. partnerskoj dvadesetšestorci u Briselu izdiktirala Angela Merkel: „Prva konferencija EU sa Srbijom o pristupanju može da bude održana u januaru 2014. ukoliko u decembru bude potvrđen napredak u sprovođenju sporazuma Beograda i Prištine. Pored toga, Nemačka, pre punopravnog članstva Srbije u EU, očekuje i punu normalizaciju odnosa Srbije i Kosova.“

Ko nabada svih 30 slova srpske azbuke – jasno da jasnije ne može da bude. Ko, pak, ne veruje sopstvenim očima, evo dijagnoze iz pera eksprezidenta Srbije i počasnog predsednika onoga što je preostalo od DS: „Iako je odluka Saveta EU veoma značajna i ojačava evropsku perspektivu naše zemlje, Srbija nažalost nije dobila datum za početak pregovora. Javnosti se, potpuno nepotrebno, medijski plasira zabluda o tome kako će EU otvoriti pregovore sa Srbijom bezuslovno, što je apsolutno netačno.“ Naši evropski prijatelji biće da, ipak, nisu dovoljno cenili žrtvu koju je naš vladajući trijumvirat prineo svetom briselskom oltaru – dodajem ja.

Imao sam tu (ne)sreću da se, 28. juna, o vestima iz Brisela i kruševačkom obeležavanju Velikomučenog Zelenog Svetla, koje je, utešno, palo umesto očekivanog Svetog Datuma, informišem, na licu mesta, u mučenom Drezdenu, u pređašnjoj (DDR) domovini Frau Merkel, iz nemačkih medija koji o još jednom „istorijskom“ danu u Srba nisu dali ni slovca niti reč. To o tome koliko su naše evrointegracije i Srbija kao takvi „važni“ u kontekstu sledujušćujih nemačkih izbora. U povratku, ka Češkoj, kroz Sudete, sa grupom srpskih putnika, prošao sam i pokraj Terezina, koga češki turistički poslenici pominju samo po masovnom stradanju Jevreja od 1941. do 1945, ali ne i po činjenici da je tu svoje poslednje ovozemaljske dane proveo Gavrilo Princip, čiji su hici od 28. lipnja 1914, prema jednoj verziji istorije, bili okidač za Veliki rat.

A zašto bi nas cenio svet kada mi sami nemamo ni minumum samopoštovanja prema sopstvenoj državi? Posle Prvog svetskog rata, ondašnji predsednik Čehoslovačke Tomaš Masarik poklonio je Kraljevini SHS i kralju Aleksandru Ujedinitelju parče teritorije u mestu Jindrihovice, gde je izgrađena kosturnica u kojoj su pokopani posmrtni ostaci 7.100 srpskih zarobljenika (u blizini je i vojničko groblje sa 1.600 srpskih grobova) iz logora na teritoriji današnje Češke. Groblje je potpuno zapušteno, a putnik namernik iz Srbije koji je pohodio ove krajeve, imao je, te junske subote, priliku da, umesto da se pokloni senima časnih predaka, eventualno kliče hirurški podmlađenom Džonu Travolti, koji je upravo pristizao na filmski festival u obližnje Karlove Vari.