Ipak ima novo

Vlada Srbije, u nedelju akšam, opet u mazohističkom „cajtnotu“, sve kao ona nevesta što je bila „metla nogu na fotelju, pa sve veli neću, a na kuma namiguje da se kola kreću“ (oprosti mi, Tadiću), usvojila plan implementacije.

Sve nekako ide u prilog kasti žabojedaca na vlasti. Poklopilo im se da, baš dok oni vizionarski gutaju one najkrupnije primerke (računam u to i Pajtićevu Deklaraciju), krenula invazija „malih zelenih“ na vojvođanske ritove; selo Susek, pre neki dan, zbog „poremećaja ravnoteže ekosistema obližnjih močvara“ – bilo pod žaboopsadom.

Malo-malo, pa naš analitičarski krug, ostane bez ponekog „analitičara“. Te, ovaj ili onaj, otišao, što među diplomate, što radi inih nameštenija o trošku budžeta; te gdekoji preveslao na neku (pogodi koju) obalu, te priklonio se ovome ili onome, te kapitulirao pred navodnim „zdravim razumom“; te, ređe iz uverenja ili poražen argumentima, a češće radi sinekure, prešao na stranu pobednika i tome slično. A jektenija niotkuda.

Prgavi Dačić, kakvog ne znajemo, malo-malo, pa se uskopisti, te se brecne, kadgod na Crkvu, nekad na Čedu, češće na Koštunicu, pa na „Naše“ po Oplencu, „po difoltu“ na Srbe Kosmećane; jedino ne kori svoje partijske mutikaše, iako, svako malo, pa neki zanese „svoje runo u grm pokraj puta“.

U italijanskom Kragujevcu se, biće, povampirio onaj ludi Englez, Ned Lud. Ne ruši fabrike i skladišta, ne uništava sredstva za proizvodnju, no šara proizvode svoga rada, „fiće“ namenjene izvozu preko sedam mora.

Ah, da, ima i novo: Naš Ustavni (u)sud prekršio „zavet ćutanja“. Ne zbori, doduše, ništa o Kosovu, ali izjasnio se da građani imaju pravo i da ne izaberu „izabranog lekara“. Zbog čega su, jelte, građani koji, zbog neuplaćenih doprinosa, ionako ne mogu da overe zdravstvene knjižice, u kolektivnom transu. Jedino ja tužan: nemam više pravo da ustavne sudije nazivljem „sestrama karmelićankama“.

Ima još jedno novo: Vlada naša zahtevala „čvrste garancije“ da se briselski pregovori tretiraju kao „nestatusni“, da Srbi na Kosmetu zadrže / dobiju lična dokumenta i fakultetske diplome bez kosovskog državnog pečata. Sve to u dodatnom pismu koje vispreni čitalac jednih novina nazva – „Dačićevom cuclom za građane“.

Ima i najnovije: Vlast nad severnokosmetskim Srbima, a u ime države Srbije, vršiće i nadzirati „Tim za KiM“, neka vrsta, ovde popularnog „kriznog štaba“, sa neograničenim ovlašćenjima. Koji postaje „bog i batina“ za tamošnje. Osim ako Kosmećani, već ove nedelje, protivno Briselskom sporazumu, ne proglase skupštinu severnog Kosova.

Dugujem priznanje Vučiću za održanu reč – zbilja je tražio od Vestervelea, a, evo i od Eštonove, ono što mi je i najavio da će: državljanstvo i lična dokumenta Srbije za kosovske Srbe. Ali, naši slobodni mediji nešto horski ćute, šta nam je, tim povodom, odgovoreno od tamo.