Svakako najprecizniji opis Dačićeve javne pozicije, od one noći 16. marta, kada je blagoizvoleo otići pod čadore Vučiću i ponuditi mu, radi opstanka u vlasti, i sopstvenu glavu, pa, evo, do danas, dao je bivši „Politikin“ glodur Bujošević „Dačić prede kao mala maca“. U neprisustvu službeno odsutnog Vučića, premijer se, o Vaskrsu, poradi poplava, mešao i u sopstveni posao, komandujući Štabom za vanredne situacije, sve lupajući šakom u sto, zbog čega se nehotice zamerio čak i svom, formacijski nadređenom naprednjaku, šefu zaječarske lokalne skupštine. Onom Vučićevom specijalcu za razotkrivanje izbornih krađa, estradnom menadžeru Saši Mirkoviću.


„Ključna i najteža odluka našeg ekonomskog programa glasila je: nema deficita budžeta. Ključna ličnost sprovođenja ekonomskog programa bio je on. On je nesumnjivo heroj borbe za ekonomski oporavak, kao što je svih ovih teških godina bio jedan od najistaknutijih boraca za slobodu i nezavisnost naše zemlje. Pokazao je ogromnu doslednost i hrabrost, znanje i odlučnost i veliku upornost…“ Neki mlađi, naivniji čitalac pomislio bi, glede mace koja se umiljava, da je – u dugim noćima iščekivanja hoće li sa Vučićevih dvora stići konačan aber ulazi li u „vladu reformi“ leva koalicija „u celini i celosti“, samo Es-pe-es, šef socijalista i, možda, onaj Antić ili, samo, Dačić, lično i personalno, ili će, opet, s obzirom na uspehe u borbi s vodenom stihijom, sadašnji premijer biti budući prvi pomoćnik ministra policije za vanredne situaciju – i citiranu ljubavnu paškvilu Prvom reformisti spevao Ivica Dačić.

Ne, nije. Pomenute rečenice, kao predgovor knjizi „Iz krize u reforme“, pokojnog premijera „vlade narodnog jedinstva“ u dva mandata Mirka Marjanovića, 2. februara 1999. zapisao je osobno pokojni Slobodan Milošević.

I dok je Dačić, čije je ekonomsko (ne)znanje u rangu Vučićevog, u svom ekspozeu mandatara „pucao praznim“ Kejnsom i njegovim otkrićem rupe na saksiji („na početku velike depresije ekonomska mašina radi, ali imamo problem sa njenim paljenjem“), iz Marjanovićeve knjige – eto ti moje naknadne pameti – saznajem da Reforme nije izmislio Vučić, a laboratorijskim opitima dokazivao Dačić. Jer, još pre 15 godina, ovaj kninski rusofil, gazda „Progresa“ i FK „Partizan“, baratao je terminima: „Fiskalna reforma u dve faze… Javni prihodi: osnovno opredeljenje je za fiskalno rasterećenje privrede kroz smanjenje poreskih stopa i istovremeno širenje poreske osnovice tj. što puniji obuhvat poreskih obveznika… Istovremeno, preduzimaju se mere rigoroznije kontrole i doslednije naplate javnih prihoda, suzbijanje sive ekonomije, plaćanje poreza u momentu prodaje akciznih proizvoda, striktna kontrola robnih tokova od proizvođača do krajnjih potrošača… Preispitaće se celokupan sistem javnih prihoda i javnih rashoda… Priprema se reforma penzionog i zdravstvenog sistema u interesu korisnika prava socijalnog osiguranja i, istovremeno, u interesu privrede… U prvoj fazi reforme ići će se na rešenja kojim bi se, u kraćem roku, uravnotežili prihodi i rashodi, a u drugoj fazi rešenja koja podrazumevaju sistemske promene i suštinske reforme… Vlada Srbije prva je uvela u praksu koncept „čvrstog budžetskog ograničenja“, „motiv profita“, „svojinsku transformaciju“, „otvorenu tržišnu privredu“, „stabilan i realan devizni kurs“, „naglasak na socijalnim ciljevima u okviru realno raspoloživih sredstava“, „borbu protiv sive ekonomije“, „antimonopolske mere“, „agrarni budžet“, „tržište kapitala“, „tržište rada“, „reformu javne potrošnje“…

Doduše, Vučić je bio Marjanovićev ministar informisanja, a Dačić danas, s punim pravom, može da zahteva svoje mesto u Vučićevom kabinetu, jer je „Budućnost u koju verujem. Svom snagom“, otpočela partija čiji je portparol bio. Ako je se, kao i Miloševića, u međuvremenu, nije odrekao.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari