Trebalo je da, u poslednju nedelju, osvane dan svetog mučenika Justina Filosofa, pa da i Kancelar srpski i Potkancelar mu konačno ukapiraju i priznaju: neke zemlje Evropske unije nas ucenjuju Kosovom, a jedna od njih, u predlogu rezolucije o Srebrenici, iako joj je „navodni cilj“ pomirenje, „genocid pominje na 20 mesta (mada se Dačić malo zabrojao: spomenut je tek 11 puta), a pomirenje samo na jednom mestu“…

Istovremeno, kao prvi veliki rezultat veličanstvenog, neviđenog (mislim, sa stanovišta američke javnosti) prekookeanskog „puta mira“ našeg Kancelara, u američkom Kongresu, republikanski kongresmen (i kopredsedavajući bosanskog kokusa) Krist Smit, predstavio je rezoluciju kojom Predstavnički dom zaključuje da su „srpske snage u BiH, od 1992. do 1995, sprovodile politiku agresije i etničkog čišćenja“, a režim SAD se ohrabruje da „nastavi politiku podrške nezavisnosti i teritorijalnog integriteta BiH“.

I Nedićev politički i intelektualni „mejnstrim“ ratovao je, onomad – kao ovaj aktuelni, sa rusofilima i evroskepticima – sa ostacima anglikanizma i rusofilstva među Srbima; za sve ružno što je zadesilo srpski narod optuživao „stranke bivšeg režima“, od Simovićevih pučista, preko „judeomasona“, komunista, četnika i „Čerčila – Pilata“, do izbegličke kraljevske vlade u Londonu. Jedino je sebe, kao i ovaj današnji režim, amnestirao od svake odgovornosti za bilo šta ružno…

Postoji mnogo bolje rešenje, štovani naši vlastodršci! Pročitajte, recimo, ubitačno obraćanje hrvatske spisateljice Vedrane Rudan nemačkoj kancelarki, umesto što se i dalje, iz uškopljene Nedićeve Srbije, napajate idejama tipa: „Zastavu oslobođenja Evrope od starih duhovnih zabluda i ropstva kapitalizmu demokratije visoko je podigla Nemačka Adolfa Hitlera. Prirodno je bilo da i drugi narodi kojima je staro dodijalo pođu tim putem, ruku pod ruku sa Hitlerovom Nemačkom koja je imala naročitog razumevanja za nas – bez imalo protivusluga, što nije nimalo bio slučaj sa zemljama demokratskog Zapada koje su daleko više uzimale nego što su davale.“ („Obnova“, 9. 9.1941)

Dakle, Rudanova je bila zaprepašćena kad je pročitala kako je Merkelova prvi nemački kancelar koji je obišao koncentracioni logor u kome je ubijeno 43.000 osoba – logor Dahau, u neposrednoj blizini Minhena! „Čudno je stoga što Njemačka svijetu prodaje tezu kako je raščistila sa nacizmom i kako ulaže ogromne napore da, kajući se za počinjene zločine, olakša patnju preživjelima i potomcima žrtava. Optužuju Vas da ste Dahau posjetili jer Vam je bio na putu prema jednom od šatora u kome ste održali predizborni govor i napili se piva… Može li se rečenica koju ste u logoru izrekli („Dolazim s osjećajem srama“) zaliti pivom i djelovati uvjerljivo?“ – pita Rudanova.

Ima rešenja: Stanite iza Ekselencije koja predlaže jedino ljudsko rešenje za izražavanje pijeteta prema žrtvama srebreničkog i ostalih neljudskih zločina. Tražite od Bakira Izetbegovića i Dragana Čovića, ali i od Kolinde Grabar – Kitarović, da zajedno obiđete sva stratišta, od najsvežije Srebrenice, preko Kravica, Bosanske posavine, Ahmića, Jasenovca, Jadovna i svih Srebrenica, jadovna i jasenovaca… Tek tada ćete pokazati da ste dostojni funkcija koje ste uzurpirali krijući se iza lažnih predizbornih obećanja.

Ima izlaza iz ćorsokaka, poštovani glavari! Zamolite – ali ne dvolično, kao kad ste devedesetih isti ovi vi bili na vlasti i tražili podršku od zvanične Moskve, a protiv Jeljcina potpomagali Zjuganovljeve komuniste i pseudodesničare, od Žirinovskog do „Edičke“ – Rusiju i Kinu da, u Savetu bezbednosti, stave veto na predlog rezolucije protiv Srbije i Republike Srpske koju će predložiti „naši evropski i američki prijatelji“!

I, nemojte više nikada, poštovani Kancelaru, da se „silite“ kako ne primate naloge ni od koga a, onda, ošamarite samo Rusiju, jer druge ne smete. I pogotovo nemojte da se, bednom zamenom teza, iživljavate na novinarima kojima je posao da pitaju, tako što njih optužujete da „viču“ i „ućutkuju narod“, tj. Vaše profesionalne stranačke pljeskače… Pretužno je to za Vašu funkciju, a i ne stoji Vam dobro.

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari