Piše mi jedan poznanik još iz studentskih dana, onomad i važan aktivista „one prave“ Demokratske, da, sa starim prijateljima iz stranke, pravi frakciju koja ima radno ime „Izvorne demokrate“. Nije da ja neću da čuvam tajnu, već verujem Vučiću i Dačiću da „službe rade svoj posao“, pa se i o ovome sigurno već dočulo „tamo gde treba“ – stoga, evo, delim s vama, poštovani čitaoci, ovu ekskluzivu.
Frakcionaši nameravaju da, za početak, ove što danas vode, a i one što će, posle 25. studenog, predvoditi Demokratsku, „ismejavaju, kritikuju i osporavaju da oni, zapravo, i nisu demokrate, da sa njima nema razvoja, kako u stranci, tako i u državi“.
Pitali me, elem, za prijateljski savet, a ja, opet zbog ovih što službeno „listaju listinge“, stvar zametnuo na šalu: „Nećete ni s izvornim Đilasom – znači da ste protiv socijaldemokratije i Evrope, a za nazadak Srbije?“ Pa se upetljah kao pile u kučine. Jer mi jedan od budućih frakcionaša otpisa, otvoren citat: „Nemoj z…….ti, stari druže, i ti si jedan od izvornih starih demokrata – ja sam svedok.“
Uzeh da se preispitujem.
Priznajem da sam, u više navrata i za različite nivoe vlasti, u ovih 22 godine višestranačja, zaokruživao, među drugima, i kandidate sa izborne liste DS.
Jesam i, kao novinar političke rubrike „Borbe“, između ostalih stranaka, sektorski „pokrivao“ i Demokratsku, mada, ako ćemo tako, mnogo duže i ozbiljnije – i Miloševićevu Socijalističku partiju.
Jesam bio, od novembra 1996. do jeseni 1998, i odgovorni urednik dnevnog lista „Demokratija“, označenog kao bliskog Đinđiću, ali sam 1990. bio i honorarni saradnik „Srpske reči“.
Jeste me, 1997, na jednoj javnoj tribini, supruga lidera SPO nazvala „članom Glavnog odbora DS“, doduše, pre toga, i članom jednako visokog tela DSS-a. No, ja (na moju žalost?!) nikada nisam bio čak ni običan član ni tih ni drugih stranaka.
Otkud onda neko da zaključi kako sam, u stvari, „izvorni demokrata“, a ne, recimo, radikal ili naprednjak, jer sam pisao i javno govorio da se izborna volja građana ne sme izdavati niti preprodavati, što je 2008. uradio, a i ove godine pokušao da učini vrh Demokratske?
Ako, na primer, napišem da je Žika Milosavljević, koji 24 godine neprekidno vlada Sopotom (sopot = izvor, zdenac, kladenac, studenac), pobeđujući usput osam puta na izborima, sasma u pravu kad se bori da mu ispod Kosmaja ne izmeste sud koji tamo postoji više od 170 godina, a preživeo je čak i Malovićkinu reformu – hoće li neko pomisliti da sam „izvorni titoista“, jer je Žikin nadimak „Tito“?
Opasku mog poznanika shvatiću kao kompliment, jedino ako je aludirao na moja sizifovska upinjanja, od 2004, da urušavam stereotip o Demokratskoj kao stranci levice (Tadić) ili poslovnom klubu (Đilas). Tvrdim, dakle, poslednji put pre 25. novembra, da je „izvorna DS“, u prve dve trećine svog života, od rođenja 1989, bila samo pragmatična stranka demokratskog (češće levog, a neretko bogami i desnog) centra, što samozvani posthumni „tumači“ Đinđićevog lika i dela, osam godina uporno falsifikuju.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
