Ja, pa ja

Tako to biva kad se previše sniva. Predsednik Evrope Dačić, posle Kocijančićke, valjda u onoj znamenitoj bavarskoj pivnici, prezentovao svoje bicepse i Švarcenegeru lično, a naš kancelar se, namesto pivu (eh, taj Minhen…), po zadatoj Kembelovoj propagandnoj, „ja, pa ja“ strategiji, odao Bajdenu i Borutu Pahoru.

Sve u prvom licu: „Došao sam u ovaj grad (Veronu) i napuštam ga sutra ujutro. Veoma je veliki i veoma lep. Ostavljam dobru posadu da čuva tri mosta preko Adige.“ Pa: „Pitao sam svoje vojnike da li se još osećaju kao osvajači Lodija. Moje prisustvo pozivalo je trupe na akciju, što mi je dozvolilo da krenem preko reke…“ Ili: „Ja sam napredovao sa strane i neprijatelju otpozadi.“

Doduše, nije naš kancelar zborio baš skroz ovako, kao Napoleon Bonaparta, u depešama kojima je pariskom Direktorijumu, 1796, referisao o silnim vojničkim pobedama po Italiji. Ali, jeste, svakako, slično, kembelovski i kontrasrpski, što bi se reklo: „Mi (Srbi?) smo šampioni po broju ratova koje smo vodili… Učinili smo dosta loših stvari drugim ljudima… Mi, zapravo, nismo hteli ni da tužimo Hrvatsku… Ljudi u Srbiji osećaju da sam ja ozbiljan u promeni mišljenja…“. Te, „rekao ja Vladimiru Vladimiroviču“, „kažem ja Putinu“ i tome slično. Ne reče jedino, da li se, od takvih reči oštrih kao sablja, tresu gaće i drugim sagovornicima našeg kancelara – Nemcima, Amerikancima, Britancima?

„Paukovu mrežu“ Vučićevih novih savetnika i prijatelja po zanimanju, osim Štros Kana, optuženog za podvođenje, Guzenbauera i sličnih, čine i mnogi direktno umešani u NATO bombardovanje 1999. Tu su i Bler, njegov propagandni „princ tame“ Piter Mandelson i drugi, zaduženi takođe za prepariranje našeg, nekoć ratobornog petlića, u krotkog kancelara cverglana. Neke plaća Srbija, neke fondovi Evropske unije, a neke čak Ujedinjeni Arapski Emirati!? Među njima je i Alister Kembel, negdašnji Blerov Gebels, 1999. i „strateg“ propagandnog rata protiv Srba („naš zadatak je bio da srpske trupe napuste teritoriju Kosova“), supervizor Džejmiju Šeju u štabu NATO-a, zagovornik kopnene NATO invazije na Srbiju (sam tvrdi da je „baš to imalo veliki uticaj na Miloševićevu kapitulaciju“), kreator licemerne reakcije „demokratskog Zapada“ na bombardovanje zgrade RTS-a i ubijanje 16 nedužnih radnika. Kembel se, docnije, „proslavio“ i propagandnom pripremom NATO invazije na Irak, sve na osnovu lažnih optužbi koje je, protiv Sadama Huseina, prezentovao javnosti. „Dejli mejl“ je, još 2011, pisao da je, o trošku Prištine i „Britiš kansila“, Kembel učio i kosovsku vladu „kako da komunicira sa svojim starim neprijateljem, Srbijom“, a u međuvremenu je počeo da savetuje i albanskog premijera Edija Ramu. Sad je došao i da našeg sveznajućeg kancelara douči „unapređenju komunikacije u procesu evropskih integracija“ (sic!).

A Njegova ekselencija i dalje sitnu knjigu („kroki“) o Kosovu piše li piše. Ma, da ?? gusla, ma da je, ne daj Bože, slep kao Filip Višnjić, već bi je do sada izguslao.