Josipović – zna se!

Nije šala, već upravo ovako, u drugom krugu izbora za predsednika Hrvatske, birala je hrvatska dijaspora u BiH, a glasalo je 97.713, od ukupno 266.679 tamošnjih hrvatskih birača. U plej-ofu su se nadmetala dvojica (jedan, doduše, u stanju mirovanja) članova SDP-a, hrvatske verzije našeg SPS-a, „pravnog naslednika“ eks Saveza komunista.

Na Pantovačku će, ipak, u narednih pet godina, stolovati pravi „purger“, Zagrepčanin po rođenju, srpskim jezikom kazano, „izvorni Srbijanac“, dakle, pravi „Hrvaćanin“, a ne dotepanac, Hercegovac iz Pogane Vlake.

Zvanični Beograd, iz nekih svojih razloga, kao nekoć na Mesića, kladio se na pobednika. Imamo li razloga za slavlje?

Ni Josipović ni Bandić, ruku na srce, nisu imali negativan odnos prema hrvatskim državljanima srpske nacionalnosti, niti su o negdašnjem konstitutivnom narodu u RH loše zborili, ali su o svemu konkretnom što se Srba tiče (povratak prognanika i izbeglica, krivnja za rat devedesetih) ostali na nivou hrvatske državne dogme.

To, međutim, nije zasmetalo Samostalnoj demokratskoj srpskoj stranci koja je, inače, deo vladajuće koalicije „reformiranog“ HDZ-a, da javno pozove Srbe u Hrvatskoj i progonstvu da glasaju za Josipovića. Ta odluka sledi logiku pragmatizma, jer su se, na kraju krajeva, za novog predsednika RH izjasnili i odlazeći Mesić i agilna Kosorica koja je bila u položaju Koštunice iz 2004. pošto joj je, već u prvom krugu pukao njen Maršićanin, tj. Hebrang, pa je, namesto Tome (Bandića), glasovala za lepog i pametnog Tadića, tj. Josipovića.

Tim se razlozima, do pred novogodišnje i božićne blagdane, rukovodio i Andrićev venac. Kažem, do pred praznike, do trenutka kad je Josipović, pravnik, stručnjak za oba haška suda, i kompozitor, nijekao da će povući tužbu protiv Srbije za genocid. I kada je, još uvek važeći, Mesić, do pre neki dan, „naš prijatelj“ i ovdašnji politički favorit, a od Badnjega dana, počasni građanin Prištine, pozvao svet da prizna novi realitet na Kosovu.

A da paradoks bude potpun, osim oba HDZ-a iz BiH, na listi onih koji su javno podržali Milana Bandića našao se „krem srpstva“ u RH: najveći srpski glumac iz Hrvatske, najbolja plivačica i dvojica najpoznatijih pop-pevača (sve troje srpskog porekla)!?

Jedan hercegovački analitičar (www.dnevnik.ba) primetio je da se, u posttuđmanovskoj Hrvatskoj, na izborima pobeđuje – na krilima antihercegovačkih izjava. Naprosto se kandidat (dobitna Mesićeva formula na dvama izborima), unapred odrekne glasova dijaspore, a violentne Hercegovce optuži za sve nevolje građana RH, s tim da je Josipović već na tacni imao „protukandidata podrijetlom Hercegovca“. Zvuči odnekud poznato?

Kao predsednik RH, samozvani „prijatelj Srbije“ i glasni poništivač Republike Srpske, Mesić je bio omiljeni politički jaran Harisa Silajdžića, zbog čega je, tokom svoga mandata, u širokom luku zaobilazio Široki, Mostar, Grude itd, zahtevao ukidanje biračkog prava rasejanja i hrvatskih državljana u BiH.

Novoizabrani predsednik RH dolazi iz partije koja se takođe bori protiv glasanja dijaspore i, otuda novi strah Hrvata u BiH.

Pa, da li onda da poverujemo hrvatskom vicepremijeru iz redova Samostalne demokratske srpske stranke koji reče da su „rezultati izbora dobri za sve, za Hrvatsku, za Zagreb, ali i za gubitnika Milana Bandića“? Da li će Srbima u Hrvatskoj biti bolje pod Josipovićem no što bi bilo pod Bandićem, Slobodan Uzelac sigurno najbolje zna.

A kakve posledice pobeda Ive Josipovića može da ima po građane Srbije i po srpski kolektivitet u BiH?

Nema sumnje da bi pobeda čoveka koji je bos i puzajući, ipak, uspeo da položi venac hrvatskim braniteljima u klizavom Brčkom, označila i legitimizaciju zalaganja hrvatske zajednice u BiH za formiranjem trećeg entiteta, odnosno vaspostavljanje HZ

Herceg-Bosna. Što bi osnažilo i Dodikove težnje za konačnom, bilo dogradnjom – bilo razgradnjom, samo po formi, sadašnje države BiH. Pobeda Josipovića verovatno će usporiti taj proces, mada i on tvrdi da „dosadašnja politika RH prema Hrvatima u BiH nije bila dobra“.

A kada je o reperkusijama po Srbiju reč, da sam u koži ovih što vode zemlju, ne bih se toliko radovao Josipovićevom trijumfu. Ako je jedan Mesić uspeo da svetu proda imidž antifašiste, umerenjaka, reformatora, demokrate itd, ne sumnjam da su šanse novog predsednika RH da nam preotme žezlo „lidera u regionu Zapadnog Balkana“ – ogromne. A s obzirom na činjenicu da je Josipović i jedan od glavnih autora hrvatske tužbe protiv Srbije pred Međunarodnim sudom pravde, ne verujem da nam je njegova pobeda donela više dobroga, nego što bi, da se eventualno desila, Bandićeva više lošega.