Ovlašćeni Kancelarovi (pre)vaspitači ambasadori Skot i Davenport uleteli su mi nenajavljeno u pola kolumne, jer su, baš juče, „i to na svoj zahtev“, našli da se nalaze sa našim Mandatorom, pošto je, prethodno, naš Kancelar u tehničkom mandatu, navodno uvređen i povređen nekim potezima svojih vašingtonsko-briselskih tutora, otkazao posetu Americi i prestonici EU.
P { margin-bottom: 0.21cm; }
Pa, neka sad neko kaže da nije u pravu moj drug Zozon koji decenijama ponavlja parolu: „Ubi me rad u dnevnim redakcijama!“
Američki i EU-veleposlanik su ogorčeni šapirografisanjem Mandatarovog agitropa (kojim je, do juče, upravljala Marija na Prkosima iz prošle moje kolumne) što pedantno beleži da iza „žute patke“ ne stoji Heterlend Pajtić, kako se opravdano sumnjalo, već – evroatlantska „plava riba“! Naravno, i „svastikin but“, „kljukana dinastija“, „lokomotiva“, „trt, trt“ i tome slično, sve po redu, što u paketu čini Veliku zaveru, sve s ciljem da se „onaj koga niko ne može da iznervira, pa čak ni Radulović koji čitavu noć smišlja kako da ga iznervira“ (citat: „Naša Maja“ Preletačević) – iznervira.
Znam pouzdano da je zbog svega toga zadovoljno trljao ruke samo Onaj Ko Čeka Taj i Dočeka (skraćeno: OKČTID; iz nužnosti diskrecije, ovde ćemo ga povremeno zvati Cimer). Jer, eto iznenadne, ničim izazvane, šanse Cimeru da, recimo, radi učvršćivanja fronta najšireg građanskog, političkog i državnog jedinstva protiv udara spolja i iznutra, i to sve protivno volji Stefanović dr Neše i Mihajlović dr Zoke, OKČTID i Cimerovi, i u narednoj vladi, sačuvaju mesto u potpalublju Kancelarove bele lađe pod imenom „Srbija pobeđuje“. Naravno, opet kao mali (domali? Mali?) od palube…
Stvarno bi bio greh, da se mirjamovski izrazim, „greh njene mame“, da je Kancelar ne uzme, makar iz samilosti ili čiste filantropije, ako ne već iz strasti. Mislim na, nekoć najpoželjniju, udavaču, Socijalističku partiju Srbije koja se, ovih dana, zaklinje u NJ, Bože mi oprosti, više nego u Slobu i OKČTID, kao što je, zajedno.
No, hajde to. Nego, „Sveta poglavlja“ za naš afrički „put za (rudnik dijamanata) Katangu“, biće, ne blokira samo Hrvatska, već se nešto nećkaju i pravoslavna braća Rumuni, pa Bugari i tome slično. Prodadosmo li, dakle, pre tri proleća, džaba „veru za večeru“, Kosovo i Metohiju za „otvaranje poglavlja do Vidovdana 2013“, a od tada – puć? Upozoravasmo li na to nas nekoliko nostalgičara, „don kihota“ ili „nacoša“, kako nam je, u to vreme, tepao ondašnji PPV, a danas Kancelar srpski i sve Srbije, onaj preumljeni Mesija što je pevao o „sto za jednoga“, u vreme dok sam ja zgubidanisao po raznim antiratnim „Borbama“, „Našim borbama“ i ostalim „antisrpskim“ (Kancelarev citat, iz onijeg vakata) „Demokratijama“…?
No, hajde to. Nego, Nemačka potvrđuje da neće ratifikovati sporazum o prijemu Srbije u EU dok Kosovo ne postane punopravna članica UN, a to je, vele, saopšteno i srpskim vladarima još tokom razgovora o Briselskom sporazumu, uz nalog da naprednjaci odmah pripreme članstvo svoje stranke i javnost u Srbiji za takvu odluku!
„Narod je pobedio vlasnike“ – tim rečima objavio je trijumf „seljačke demokratije“, odnosnu pobedu radikala nad naprednjacima („videlistima“), nezaobilazni Pašić 1882…
Ne gledah ovih dana onu, 5. oktobra 2000, žutim miropomazanu, Dinkićevu i Čankovu TV s pink nacionalnom frekvencijom. Je li jutros bio neki novi državni udar, sad kad se Mićun ponovo vratio šahu i hranjenju golubova po Kalemegdanu?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
