Ko je izdao „Borbu“ (2)?

Javljali se neki koji su se prisetili nekih drugih.

Javljali se i neki da protestuju zašto Borbin spomenar nisam malo „retuširao“ i, sa zajedničke slike, „isekao“ neke koji „više ne zaslužuju da se tamo nađu“.

Neke poštovane kolege iz drugih ondašnjih medija podsetile su me da su i oni, tih devedesetih, vodili „ilegalnu borbu“ unutar svojih bastiona.

Zvao me i jedan (bivši?) suvlasnik, u važećem sudskom sporu. Napokon da se neko od negdašnjih novinara Borbe setio da – iako se svi, po svojim biografijama, hvale godinama provedenim u Borbi – i nešto napiše o toj Borbi, reče.

Pa, da nastavim, kad sam već u prošloj kolumni tražio đavola. Evo još jedan pasus imena ljudi koji su učestvovali u borbi za Borbu, početkom devedesetih godina: … Zagorka Milošević, Ludvik Vincent Gadomski, Gordana Đukić, Pavle Mrđanov, Nataša Odalović, Jasmina Spasić, Dragan Belić, Dragiša Stanković, Milan Bečejić, Olga Nikolić, Bora Karaulić, Sanja Ivačić, Verica Petkovska, Dragiša Drašković, Darko Goršek, Matija Koković, Milomir Kragović, Mile Veljković, Vesna Sinko, Zvonko Filipović, Vojkan Ristić, Vera Didanović, Snežana Nikolić Adamović, Dragoljub Petrović, Siniša Stojanović i Siniša Stojanović, Goran Rosić, Aleksandar Đorđević, Vukan Simonović, Jasna Šarčević Janković, Siniša Nikolić, Jelena Tasić, Nikola Todorović, Nada Kovačević, Zoran Sinko, Zmago Herman, Zoran Nadrljanski, Sofija Zečević Kordić, Goran Mišić, Milan Milišić,Tanja Nikolić Đaković, Branislav Jakovljević, Saša Nikašinović, Sandra Radovanović, Branislav Jeremić Bjelica, Milica Kovačić, Marina Grihović, Srđan Dživdžanović, Tamara Pupovac, Mirjana Kalinić, Mina Vidaković, Koraks… Neka oproste svi ostali nepomenuti, jer osim podastiranja ovog imenika, moram nešto i da napišem da bih zaradio svoj honorar za kolumnu.

Da svedemo stvar:

Borba je – hajde da se fokusiramo na period od uvođenja višestranačja 1990. do siledžijskog upada topuza „savezne države“ u njenu redakciju 1994 – bila jedini slobodan, otvoren, antiratni i projugoslovenski dnevni list na teritoriji bivše SFRJ. U prevodu, dok su mnoge naše kolege jurile dobre plate, nameštenja i sigurne karijere, ljudi iz Borbe su vodili borbu s vetrenjačama, snujući vreme koje će doći.

Zbog toga su „napredni i samosvesni“ štamparski radnici (Štamparije Borba?!), u predvečerje prvih višestranačkih izbora, 25. i 26. septembra 1990, odbili da štampaju svoj matični list nezadovoljni njegovom uređivačkom politikom.

Borba je 1991. spasavala devetomartovske opozicione i studentske proteste, kada su današnji koalicioni partneri Borisa Tadić izveli tenkove na beogradske ulice, a tadašnji srpski mediji, uz jedan i po izuzetak, horski zaćutali.

Borba, mnogo pre Srebrenice, nije zatvarala oči pred razaranjem Vukovara, stradanjem Bošnjaka, ali i Srba, tokom rata u Bosni. Dok je većina medija ovde, ali i na prostoru eks Jugoslavije, lešinarski obducirala samo žrtve sopstvenog nacionalnog porekla.

Iz Borbinog jezgra nastali su i svi potonji opozicioni listovi – od Naše borbe, preko Telegrafa (i Nedeljnog i Dnevnog), do Demokratije, Blica, Danasa… – koji su, u godinama ratova, nacionalnog i državnog sumraka i kolektivne društvene apatije, sve do 5. oktobra, bili jača politička snaga od nejake i nesložne srpske opozcije.

Bivšim zaposlenima u Borbi, silom oteranim iz nje početkom 1995, tzv. „demokratski krizni štab“ je, posle „demokratske revolucije“, zabranio povratak na radna mesta, što je jedinstven slučaj na ovim prostorima. Novi politički komesari, u ime raznoraznih firmi kćerki, tako su majci firmi ne samo onemogućili da uđe u svoju kuću, nego su dovršili i, bogato unovčili, proces rasparčavanja njene imovine (30.000 kvadrata poslovnog prostora na Trgu Nikole Pašića itd. i tome slično). Ispalo je, da je za „borbaše“, kao u Desankinoj „Strepnji“, „sreća lepa samo dok se čeka, dok samo od sebe nagoveštaj da“…

Usledile su prodaje „ispod tezge“ jednom već prodate Borbine imovine i imena.

To je nama, u najkraćem, „naša borba dala“, na savest i sramotu postoktobarskim liderima Srbije kojima su usta prepuna Evrope, demokratije, slobode, ljudskih i građanskih prava.