U jednom izbornom rovu „Evropska unija po svaku cenu“, a u drugom „Kosovo pre Evropske unije“/ „Kosovo je Srbija“ (ovim, preventivno, patentiram i sopstveno kumstvo!) – to je ono što nas, javlja mi se, čeka na uveliko nadirućim vanparlamentarnim izborima.
U sredini će ostati ostaci ostataka Demokratske stranke, u neprikladnom kostimu priličnom negdašnjem „svačijem, znači – ničijem“ Koštunici.
Prva lista bi bila, nekoć fanatična „patriJotska“, Gospodareva, danas ultraevropska.
Druga, pak, patriotska, bez „j“ između „i“ i „o“, u kojoj su njeni lideri namerno u senci poruke iz imena liste.
Samo neka „neočekivana sila koje se iznenada pojavljuje i rešava stvar“ može da spreči Vučića da – pošto prethodno za meze proguta Dačića, Palmu, penzionere, Dinkića i Čedu Jovanovića – postane samodržac reinkarnirane „Druge Srbije“.
Mene ovde, međutim, više zanima ko će da pokrije autentičnu nacionalnu, dakle, u zapadnom smislu reči, pravu građansku Srbiju, onu kojoj su, od EU na dugom štapu, važniji opstanak, makar dela, Kosova u Srbiji, ekonomska i vojna nezavisnost ove zemlje, širom otvorena „sva četvora srpska vrata“ u svet.
Ako Koštunica, ipak, na naredne izbore, izađe sam, to će značiti da je i konačno „prodao veru za večeru“, da je izneverio nacionalnu političku ideju i izdao najmanje četvrtinu biračkog tela u Srbiji koje bi glasalo za „Kosovo pre EU“! Jer, ako za reper uzmemo Voždovac koji kao trend u biračkom telu ističu i naprednjaci, vidi se da su tamo stranke kojima je Kosovo u Srbiji preče od EU osvojile oko 15 odsto glasova! Doda li se tome i da najmanje petina birača SNS-a glasa za ovu stranku jer su ubeđeni da je Nikoliću i Vučiću Kosmet preči od Brisela; da najmanje polovina Dačićevih birača, po inerciji, glasa za pokojnog Miloševića, eto cifre od najmanje 25 odsto potencijalnih glasača. I sve to, čak i bez neke bučne kampanje.
A da li među 64 odsto građana s biračkim pravom koji, na primer, uopšte nisu glasali na Voždovcu postoji veći rezervoar onih koji bi glasali za čistu natpolitičku koaliciju „Kosovo pre Evropske unije“ / „Kosovo je Srbija“ pre nego za dva politička „Bruta“ u sadašnjoj vlasti? Apsolutno, jer je lako dokazivo da je apstinencija uvek veća među onima koji su nezadovoljni rezultatima aktuelne vlasti.
Ko bi sve mogao na listu „srboljuba“ koja bi, s velikim šansama na uspeh, stala na crtu „evroljubima“? DSS, Dveri, SRS, SNP 1389, plus, recimo, grupa građana pod imenom „Privremena skupština Kosova i Metohije“, plus neke ličnosti iz DS iz vremena kad je to bila partija nacionaldemokratskog centra, plus opinion lideri (setimo se Deposa iz 1992-1993), prvenstveno oni sa skupova podrške opstanku Kosmeta u Srbiji ili oni predvodnici javnog mišljenja koji su imali kuraži da javno dignu glas protiv fakta da Šešelj 11 godina čami u Hagu bez presude, plus deo crkvenih velikodostojnika, plus plus…
Za ovakvu koaliciju potrebno je samo malo: da Koštunica napokon izađe iz svog čadora, pa da, čak i po cenu da mu propagandni štab iz Glavnog čardaka spinuje neku „aferu“ iz vremena njegovog premijerovanja, prestane da uzurpira pravo da on jedini, a dozlaboga mlitavo i neefikasno, „brani“ Kosmet. Da, ako je zaista iskren u svome rodoljublju, istoga trena, proglasi permanentne „Dane otvorenih vrata“ radi formiranja liste „Kosovo pre Evropske unije“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.