KOSOroVO SRPSKO

Zbog čega im je naš predsednik načisto skresao u brk: „Nikada sebi ne bih dozvolio da pozdravim osuđene u Haškom tribunalu, jer oni koji su tamo osuđeni su ljudi koji su učinili mnogo protiv civilizacije. Nemoguće je, ako ste demokrata, upućivati pozdrave ljudima koji su optuženi za zločine protiv čovečnosti“…

Pa je, onda, opet na račun nesrećne gospođe Kosor, rafalno, na sva usta, ishvalio sebe i svoju vlast koje „niko ne može da optuži za nacionalizam i da tako ospori evropske aspiracije naše zemlje, ali da je takve primedbe moguće izneti na račun nekih drugih vlada u regionu“.

Zbog čega se svega, jelte, silno razočarao jer, na takva i slična ponašanja predstavnika hrvatske vlade, nije ni štucnula naša mila Evropska unija. I što EU nije reagovala na takvo neevropsko – ma šta to značilo – ponašanje predstavnika vlade Hrvatske.

Bože mi oprosti, kao da je naš predsednik lično pozvan da, iz pozicije klimavog kandidata za kandidata za članstvo u EU, odlučuje o tome šta jeste a šta nije evropsko. Kamo puste sreće za sve nas da je tako. Jer, žena je, mislim Kosor, još u Prištini, iskreno priznala da njeno diplomatisanje po Kosovu nije nikakvo soliranje, već koordinirana i, dan ranije, u Zagrebu, sa Angelom Merkel dogovorena akcija.

Može to da se smatra i njenom, i predizbornom pričom njenog HDZ-a koja nama može da se sviđa ili ne, ali bi i naše političare i državnike njihovi sagovornici po svetu shvatali mnogo ozbiljnije kada bi se i oni, makar s vremena na vreme, ponašali slično Kosorovoj i nastupali sa malo više državničkog i nacionalnog samopoštovanja. Jer, Hrvati su, još u bivšoj Jugoslaviji, bili deklarisani kao prijatelji kosovskih Albanaca, a ko nama, uostalom, brani da se kolektivno i dalje najbratskije osećamo sa Rusima!?

Volim to frljanje političkim terminima, poput ovih predsednikovih diskvalifikacija o nacionalizmu, nasleđenih kao pežorativ obrazac još iz komunističkih vremena. Pa, zar nije normalno da premijerka nacionalne države Hrvata bude hrvatski nacionalista ili treba možda da bude srpski? Šta su nemačka kancelarka ili francuski predsednik nego nemački i francuski nacionalisti? Ni 21 godinu od uvođenja višestranačja u Srbiji, čak ni pojedini najviši politički predstavnici ove zemlje ne razumeju, na primer, razliku između šovinizma kao suviška mržnje prema drugima i nacionalizma kao viška ljubavi prema sopstvenom narodu.

A Jadranka Kosor ne čini ništa što nije u skladu sa očekivanjima njenih građana, ali i sa onim što Brisel od nje traži. Tako radi prava i odgovorna premijerka države koja zna šta hoće, zna odakle je, dokle je i kuda će sutra.

Mi možemo da je volimo ili ne volimo, ali hrvatskom narodu možemo samo da zavidimo što se njihovi državni velikodostojnici ne igraju mimikrije sa svojim građanima.

Eh, da: Pre neki dan, u Zrenjaninu, i lično sam se, za tren, osetio pomalo panslavenski i svesrpski, da ne kažem, planetarno kopiranim, tj. mesijanski važnim.

Spazih neke bilborde Lige socijaldemokrata Vojvodine namenjene lokalu: „Vojvodina – naša kuća“, „Zrenjanin – naša kuća“. I slogan i vizuelno rešenje (kuća sa krovom u obliku strelice koja ide ka nebu) odnekle mi poznati. Pa se setih, lokalnih izbora u BiH, 2008: „Moja kuća, Srpska“, „Moja kuća, Banjaluka“. I tek tad mi dođe iz d….. u glavu: taj je kreativni koncept kampanje za lokalne izbore, još 2004, radila moja mala agencija za jedan opštinski odbor stranke našeg predsednika, a onda je velika predsednikova partija pokrala moju malu agenciju, a onda… A onda, što reče Balašević, „ako su lagali mene – i ja lažem vas“…

No, kome da se na koncu javim – SOKOJ-u, Autorskoj agenciji Mirka Cvetkovića ili savetnicima predsednika Srbije?