Koštuničina sajber artiljerija

Evo, i pre koji dan, setio sam se te poslovice. Možda je to do prokletstva kolumnističkog Sizifovog posla uopšte, možda je, pak, falinka do mene lično, ali, čitam, moj „Glas za opoziciju – poen za Tadića“, od prošlog utorka, prenela i Nova srpska politička misao (to je onaj sajt koji me, inače, već dve godine uzastopno, uvrštava u pet najboljih srpskih kolumnista), sa sve odreda negativnim komentarima svojih posetilaca.

Vukadinovićevi low profile komentatori i below the line marketing anonimusi, bliski DSS-u, uzeše mi temu iz usta. Jer, taman ja hteo da, apropo, saopštenja DS-a o zavrtanju zlatne ruke Viktora Troickog, preporučim Tadićevim spin-majstorima da su pametniji kad zaćute, tek ono – moram da se branim od sajber brigade Vojislava Koštunice.

Koji računaju da „SNS nema nikakve šanse jer mu je rejting oko osam, a DSS-u već oko 20 odsto“; drugi smatraju da je bitno da Koštunica ima većinu, makar i relativnu, jer će onda lako naći koalicione partnere, dok treći kažu da „dva Vojislava treba da povedu narod u slobodu“, iako sam ja, do jutros bio uveren da je ovaj stariji već u, skoro pa, paktu sa Tomom, a protiv radikala.

Za mene, pak, Vukadinovićevi – sve slobodan citat do citata – vele: da sam „Danajac“; biser analitičarDSki; da sam tipičan primer „Borbine“ komentatorske škole, mada lakši slučaj, koja se bavi dokazivanjem da je i topla voda – mokra, a vlast, i kad kritikuje, čini to dobronamerno i odmereno; većina se slaže da obmanjujem javno mnjenje i perfidno optiram za podršku DS-u; a ima ih i koji u mom prethodnom tekstu vide početak predizbornih vodenica, praznih lupetanja i pravljenja konfuzije među biračima sa krajnjim ciljem da, na kraju krajeva, DS nema alternativu, kako god su loši i koliko god su upropastili sve što su dotakli… I tome slično.

A ja samo napisao da – i ne poričem – SNS plus DSS, a bez SRS (ili kojeg prebega iz vlasti), nije jednako smena sadašnje vlasti. Čak mi se, u prvom trenu, učinilo bilo da je tekst odveć navijački. Na stranu tzv. nacionalne opozicije. No, „počem“, iščitalo me drugačije.

A baksuzni Troicki, u subotu – da li naleteo na telohranitelja predsednika Srbije, da li ga oborilo na zemlju, ko će ga znati – nastradao „preskačući ogradu ka tunelu“. No, izgleda ne kao kada je onomad nestaško Brega ljosnuo s višnje, već možda, kako se DS kune preko Tvitera, moguće je da uopšte nije ni pao, „već je on zgazio telohranitelja“… Ma svi su u pravu, i novinari očevici koji govore jedno, i štab mudraca DS-a koji tvrdi sasma drugačije, nego – šta će, bre, naš svevideći predsednik u tunelu?! Em, nije dobra metafora, em i nije bila zgoda kao prošle godine kada, posle pobede u finalu Dejvis kupa, više nismo znali da li je pobedio Boris Tadić koji se slikao, mahao i pevao odozdo od mreže, ili neki Đoković, Troicki, Tipsarević, Zimonjić. Ovaj put brižnom predsedniku je pripalo samo da „oslobodi Troickog, izljubivši ga pritom u znak izvinjenja“. Što je vredno, tek, „Plemenitog podviga godine“ koji dodeljuje jedan dnevni list. Sva sreća, namestili su mu se odbojkaši – ne znam kako, ali uspelo mu je (i njemu i Cvetkoviću i Đukić-Dejanovićki) da, odnekle, pošalju pozdravne brzojave šampionima, već tokom Drugog Tijanićevog TV dnevnika. Po prirodi sam radoznao, pa me oduvek zanimalo da li predsednik vikendom personalno stoji u redu u nekoj dežurnoj pošti odakle se šalju telegrami ili to, u njegovo ime, čini Nebojša dr Krstić lično?

Ne znam da li resorni ministar za saobraćaj, infrastrukturu, energetiku i tome slično inženjer Mrkonjić i dalje ne vezuje pojas, kako je svečano obećao prilikom usvajanja Zakona o saobraćaju koji propisuje obavezu vezivanja istog, ali vidim da je opet aktuelan onaj vic (legalan pre donošenja Zakona o zabrani diskriminacije). Plavušu zaustavi policajac i kaže: Pobogu, ženo, prošli ste kroz tri crvena i pregazili tri pešaka! A ona odgovara: A jelte, koliko je dozvoljeno?

Romani i Ani priključila se i Danijela. „Kraljice splavova“, pouzdano, ne konzumiraju pivo, jer da piju, već bi čule za „Jelenovu“ kampanju: „Kad pijem – ne vozim!“

Pre toga, neki vozač Hitne, koristeći rotaciju gde joj mesto nije, pokosio dvoje staraca.

A onog siromaška navatalo za 5.000 dinara globe jer se od „Eurosalona“, desno ka Sajmu, nije na vreme ubacio u srednju traku, već je išao žutom i virtuelno smetao, valjda, taksistima i autobusima. I ja sam, jednom, doduše po starom zakonu, na istom mestu, platio za istu stvar. Zapravo, imao sam alternativu: ili da idem žutom ili da poštujem zakon i direktno uletim u srednju traku i napravim karambol, doduše, sve po zakonu.

Naši državni reprezenti trebalo bi da budu uzori građanima. Ali, nažalost, ne kaže naš narod badava: „S kim si, takav si!“