Krčkanje "kroki sarme"

Ekselencijine „crvene linije“, u nedosluhu s realnošću i porozne kao francuska „Mažino linija“ uoči Hitlerove agresije, svode se na tri bloka „betonskih utvrđenja, tenkovskih prepreka i mitraljeskih gnezda“: Srbija nikada neće priznati nezavisno Kosovo (pa, i ne mora, ako ga svi ostali priznaju, prim. C.M.); suštinska autonomija za KiM koju treba da reguliše (naš!?) ustavni zakon; te, autonomija „Zajednice srpskih opština“ u okviru, naravno, privremenih kosovskih institucija…

A o „krokiju krokija plana“ – poslednju reč daće Kancelar, koji, za razliku od Ekselencije, nema direktni mandat građana!? Ali, jeste u parlamentu biran da predvodi ekipu odgovornu za „bolji život“, između ostalog, i za povećanje (tj. vraćanje na staro) penzija i plata, „već od oktobra“. A biće da i od toga – ništa biti neće.

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović ne očekuje da će Srbija u 2015. zabeležiti privredni rast, dok manji deficit od očekivanog tumači smanjenjem plata i penzija i boljom naplatom poreza, ali i pucnjem u zdravu nogu, tj. katastrofalnim smanjivanjem javnih investicija (za pola!) koje bi trebalo da podignu proizvodnju?! Elem, javlja mi se da će Em-em-ef pre da poveruje računici profesora Petrovića („ne vidim prostor za povećanje penzija i plata zaključno sa 2017. godinom“) nego Kancelarevoj.

Politički „mejnstrim“ đenerala Nedića, intelektualna mu, umetnička i biznis elita, i medijski poslušnici, imali su iskonsku potrebu da se, pred narodom, stalno pravdaju za svoje kvislinštvo. Iz pera našeg Kancelara, pak, u narednom periodu, povodom budućih neuspeha njegove komesarske vlade, očekujte i ovakve autorske tekstove, teze, hipoteze, poduke i pouke u prilog opravdavanju kolaboracionizma s onima koji su nam okupirali KiM:

„Politika se vodi pameću, a ne inatom, a pamet vodi tamo gde je interes, a ne tamo gde vuče bes i zlovolja… Vremena su i suviše ozbiljna i zahtevaju duboko procenjivanje svakog dela, svake namere i svake reči… Karađorđe je bio veliki po junaštvu i organizatorskim sposobnostima, ali kad je on ipak pao pred navalom, sudbina je našem narodu dala jednog mudrog seljaka sa Rudnika, koji je znao više da se snađe na „divanu“ nego na megdanu. Inat vođen u tuđu korist nama je doneo i donosi samo štetu, toga se inata moramo manuti i prihvatiti one politike koja vlada oko nas i na celom evropskom kontinentu…“ („Obnova“, Beograd, 13.11.1941)

Ili: „Srpski narod je izgubio tekovine onih ogromnih i slavnih napora koje je ostvarila Srbija krvlju svoje najbolje dece u šestogodišnjem razmaku od 1912. do 1918. godine. On se danas našao u položaju čoveka koji je dao sve od sebe, koji ima jedno veliko imanje i koji stoji praznih ruku na imanju koje je nekad bilo njegovo… U jednoj takvoj situaciji Nemci su nam pružili ruku pomoći. Oni su nam ostavili naše narodno okućje… Jedan narod kao što je naš ne može, a da ne bude zahvalan viteškom protivniku koji ga je svojim kavaljerstvom razoružao od svake mržnje i svake potrebe da ma kome izmećari!“ („Obnova“, Beograd, 4.9.1941)