Kum nije dugme

Znam da biste, kao i ja, voleli da je ovu odlučnost, prošle nedelje, pred Generalnom skupštinom UN, iskazao Ivica Dačić ili njegov „izaslanik“ Tomislav Nikolić, pre porodičnog slikanja sa Obaminim, ili, možda, lider neke svetske supersile, ali ako ste uvereni u to – grešite, debelo.

Državnički snažne reči pripadaju predsedniku Vlade Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije Nikoli Gruevskom, koji je poručio da njegov narod nikada i, „ni po koju cenu“, neće dozvoliti da bude „preimenovan“, kako to zahteva zvanična Atina. Da apsurd bude potpun, to je ona ista država koja je, među prvima, i bez pardona, priznala Kosovo i zbog koje, između ostalog (zbog „viška razumevanja“ koje za makedonski državni identitet pokazuje naš Trijumvirat), sada rizikujemo da to isto učini i „bratska nam Grčka“.

A naša vlast – dok „Drecuni i ostali Vulini“, sve, navodno, „u ime Prvog Potpredsednika“, bombarduju Srbe Kosmećane u zdrav mozak – radi nadolazećeg „Svetog Datuma“, prihvata sve, pa i to da im „privremene vlasti lažne države Kosovo“ (Drecun & Vulin) kumuju nazivu izborne liste, izbacujući iz krštenice pojam „Srbija“. I, ne samo to: uprkos tolikoj količini kapitulantstva oficijelnog Beograda, Centralna izborna komisija Kosova je, i od minornih 39.500 prijava proteranih Srba i nealbanaca za glasanje na izborima 3. novembra, do prekjuče, prihvatila samo 0,7 odsto!? Šta bi tek bilo da se, nekim slučajem, za lokalne izbore na Kosmetu prijavilo svih, najmanje, 220.000, otuda raseljenih, građana?

„Postoji tako i poneka vlada koja smatra da, ako lepo pišete o narodu, ružno mislite o njoj“, zapisao je, jedared, Predrag Milojević, onaj stoletni novinar, za koga je Tirnanić svojevremeno posumnjao da se bavio novinarstvom i pre nego što je „Politika“ počela da izlazi. Eto, ja sam, izgleda bezuspešno, pokušao da u tekstu „Vučićev Koštunica“ upitam de-es-esovce otkud to da im je, u predvečernje skupa „za odbranu Kosmeta“, rušenje Đilasa najvažnija sporedna stvar na svetu. Pa, sam, navukao ljutnju obe strane: hajde, da razumem ove kojima „podmećem klipove“ i vadim im „čivije“ iz evrofanatičnih točkova, ali zašto se uzjoguniše ove Koštuničine patriote iz „kruga dvojke“? Prosto konstatujem: jalova žurka u „Sava centru“, bez jasne poruke, a u pogrešno vreme.

Kasno je sada za reteriranje: Koštunica je, opet, maherski preveslan. Posle Tadića koji nikada ne bi postao predsednik Srbije da to, u proleće 2004, nije tako odlučio Vojislav Koštunica, sada ga je „izradio“ i njegov favorit iz 2012. čijoj je pobedi, u drugom predsedničkom krugu, presudno doprineo. Briga me za DSS – žao mi ideje koju ovaj politički subjekt ne ume da nosi.