Da pojasnim tvrdnju iz „Slona na Autokomandi“ („Danas“, 27. 5. 2014): mnim da premijerovi PR savetnici sa „trulog Zapada“, osim „organa“ CK KP Srbije iz 1949, ubrzano iščitavaju i druge referentne izvore!
Štivo broj 1: „Pred Partijom je zadatak da zemlja, u procesu socijalističke izgradnje, pređe s konja seljačke, mužičke, sirotinjske, s konja ekonomije sračunate na razorenu seljačku zemlju – na konja kojeg traži i ne može da ne traži za sebe proleterijat, na konja krupne mašinske industrije, elektrifikacije, Volhovstroja itd. Komunizam – to je sovjetska vlast plus elektrifikacija čitave zemlje.“
Štivo br. 2: „Mi treba da uklonimo iz svojih redova sve idejne slabosti i neznalaštvo. Pogrešna su sva gledišta koja precenjuju snagu neprijatelja i potcenjuju snagu naroda. Mi smo potpuno svesni da ćemo u našem nastupanju imati još raznih prepreka i teškoća. Treba da se spremamo kako bismo savladali najžešći otpor koji će pružiti svi strani i domaći neprijatelji… Zora sviće. Mi sada treba da uložimo sve napore.“
Štivo br. 3: „Šta znači rukovoditi, ako je politika partije pravilna i ako pravilni odnosi između avangarde i partije nisu narušeni? Rukovoditi pod tim uslovima znači umeti ubeđivati mase u pravilnosti partijske politike, isticati i sprovoditi takve parole koje privode mase pozicijama partije i olakšavaju im da na svom vlastitom iskustvu upoznaju pravilnost partijske politike, podizati mase na visinu svesti partije i, na taj način, obezbeđivati podršku masa, njihovu spremnost za odlučnu borbu. Zato je metod ubeđivanja osnovni metod kojim partija rukovodi klasom.“
Štivo br. 4: „Upozoriću vas samo na jednu stvar, koju sam više puta primijetio, a to je – nepravilan odnos prema kritici i samokritici i to ne samo u osnovnim organizacijama, već i u višim. Mnogi članovi Partije nerado primaju kritiku. Razumije se, nije najprijatnije da te neko kritikuje, ali je korisno za vaspitavanje članova Partije. Inače može zavladati u partijskim organizacijama gnjili liberalizam i malograđanština. Radi takozvanog sklada u organizacijama, gleda se kroz prste najprije za male greške, a kasnije i za velike. To je vrlo opasna stvar za pravilan razvitak partijskih organizacija i vaspitavanje članova Partije. Po tome treba oštro udariti i neka se drugovi ne boje da kritikuju ako su u pravu. Onaj član Partije koji se zbog toga ljuti, nije zreo komunist; on mora to da uvidi.
Najbolja osobina komuniste jeste samokritičnost, strogost prema sebi samom, prema svojim greškama, ali i prihvatanje kritike drugih, ako je ona na mjestu, to jest s razlogom. No, budemo li, u prvom redu, strogi prema samim sebi, to jest – samokritični do najvišeg stepena, onda neće biti potrebe da nas drugi kritikuju. Ovaj otpor prema kritici najčešće dolazi zbog sujete i neskromnosti, što je vrlo loša osobina ljudi, a naročito se toga moraju oslobađati komunisti.“
Autori revolucionarne „lektire“ su, redom, Vladimir Iljič Uljanov Lenjin (govor iz 1919), Mao Ce Tung (referat iz decembra 1947), Josif Visarionovič Džugašvili Staljin (delo „Pitanja lenjinizma“) i Josip Broz Tito (obraćanje na II kongresu KP Srbije).
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
