Đilas – ovaj što je umislio da je Branko Pešić i Ljuba Davidović u jednoj ličnosti – rešio da, zbog snega u prosincu, kad mu vreme nije (iako ni izbori neće skoro), časti besplatnim prevozom one što, i inače, ne plaćaju gradski prevoz, a ove koji su već kupili „bus plus“ kartice odlučio da kazni manjkom autobusa, trolejbusa i tramvaja. Mali je korak od šefa Narodne kancelarije predsednika Republike do „narodne majke“. Ko ne veruje, neka pita „penzionersku maćehu“, ovog „Junošu“ od PTT-a.
„Više nije moguće voditi politiku na dva koloseka – i Evropska unija i Kosovo. Sada su se ta dva koloseka ispreplela i postala jedan. To znači da napredovanje Srbije u procesu evropskih integracija najdirektnije i isključivo zavisi od rešavanja kosovskog pitanja“, otkrila nam „rupu na saksiji“ vicepremijerka, ona pristojna dama Suzana Grubješić.
Zicer joj je nabacio prvi potpredsednik Vlade lično, odgovarajući na pitanje zbog čega se žuri sa primenom sporazuma o integrisanom upravljanju graničnim (ma kako ih mi zvali…) prelazima ka Kosovu: „Ako neko misli da možemo bez Evrope, ja vam kažem da mi ne možemo da preživimo, nećemo imati od čega da isplatimo penzije. U Srbiji više nema fabričkih dimnjaka iz kojih se vije dim i ukoliko želimo da se borimo za pravdu, više ne smemo da budemo izdržavano lice.“
I, „naravno, Džej“. Onaj što je 2008. hteo da ratuje za Kosovo; potom, kao „tri u jednom“ u Cvetkovićevoj Vladi, predlagao razgraničenje, tj. deobu Kosmeta sa Albancima. Trebalo je da zasedne u fotelju Nikole Pašića („spasa nam nema, propasti nećemo; ne boj se, narode, zlo se sprema“) da bi konstatovao: „Kosovo je oteto“. Svršen čin.
Dakle, „umro Pantelija“? Haaajdeee…
I, šta sad? Kada im neko prigovori zbog tolike količine defetizma neprimerenog državnim liderima, odgovaraju kontrapitanjem: A ko bi ratovao za Kosovo?
U pravu su, malo je tih građana Srbije koji dragovoljno bi. Ali, skoro isti je procenat onih koji bi radije (diplomatsku…) borbu za opstanak Kosova u Srbiji nego (čak i) ulazak Srbije bez Kosova u EU, a ne za tamo neki datum za otpočinjanje pregovora.
Rešenje je, dakle, dragi naši dužnonosnici, između ove dve krajnosti. Za početak, jasno i glasno priupitati tzv. međunarodnu zajednicu: Dokle će „medijatori“ između Beograda i Prištine biti isključivo predstavnici država koje su već priznale nezavisnost Kosova? Ja, recimo, mislim da postavljanje takvog pitanja ne može da zaboli. Možda i ne koristi, ali sigurno ne šteti. A leči frustracije ovdašnjeg građanstva. Barem jednako kao efektna Vučićeva molba Amerikancima da ne povlače vojnike s Kosova – da bi štitili tamošnje Srbe!?
Gde vam je „Platforma“, dragi vlastodršci? Na osnovu čega samerate i donosite odluke o životima i budućnosti kosovskih Srba? Nije nadležnost niti jedne izvršne vlasti na celom svetu da odlučuje o skraćenju ili proširenju državne teritorije, a da o tome ne pita zakonodavnu vlast i narod na referendumu.
Zašto nam to gorko otrežnjenje ne saopštiste makar 6. maja ujutro, pre otvaranja biračkih mesta? Barem bismo znali za koga ne bismo glasali.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
