Ako se Cvetkovićev tim ne oklizne makar do kraja godine, ispašću oča.jno loš prognozer. Jer, jedan sam od retkih koji je – još u jeku horske medijske kampanje za sklepavanje ove i ovakve „proevropske“ vlade – govorio kako ovaj neverovatan spoj mladosti i iskustva, levog i desnog ekstremizma, ne može da obrne pun četvorogodišnji krug.
Hteo sam da verujem kako u politici postoji nešto više od zbroja malih ličnih interesa i sinekura. Da su tu važni i poneka ideja, pa ideologija i program, elan i entuzijazam, sprovedba izbornih obećanja; pa da se ljudi, i u politici, kao u životu, drže za reč… I tome slično.
Nisam računao ni na to da Demokratska stranka može da pokaže ovoliku količinu mazohizma, samo da bi, do sledećeg proleća, razvukla vladu do koje, izgleda, nikome više od njenih koalicionih partnera – ima tome najmanje pola godine – nije stalo.
Na Kosovu ubijen Srbin iz Velike Hoče. Sin mu ranjen. U Osojanu prebijen, pa uhapšen, Srbin koji je sprečavao krađu u sopstvenoj šumi. A Ministarstvo za KiM promptno zahteva da „Euleks preuzme istragu o tome, jer Srbi sa Kosmeta nemaju poverenja u Kosovske policijske snage“?! A, kao, u Euleks imaju – smatra ministar Goran Bogdanović.
U danu kada su, na maškaradi sa „Paradom ponosa“, na temu „odgovornosti za bezbednost svih građanki i građana“, poentirali samo Dačić i Đilas, te Palma koji je velikodušno ponudio zaposlenje jednoj lezbijki, već za Drugi dnevnik pristigli su telegrami Tadića, Cvetkovića, Đukić-Dejanovićke, kao odgovor na predizborni nastup Dinkićeve Marković-Samardžićke u prepunom „Pioniru“. Za svoj medijski trenutak slave ogrebao se, doduše, i rečeni ministar za KiM, koji je, pozvan inače u isti taj dnevnik da zbori o ubistvu Srbina iz Velike Hoče, „iskoristio priliku da čestita uspeh odbojkašicama“.
U pretprošloj kolumni sam se samo jalovo šalio (ali, zbog te pošalice jedan vrhovni predsednikov medijski savetnik zabranio mi je pisanje u „Politici“), ali sad baš insistiram, i evo pozivam se na Rodoljuba Šabića, da mi JP „Pošte Srbije“, odgovori iz koje su pošte i u koje vreme, u nedelju uveče, Tadić, Cvetković i Đukić – Dejanovićka, poslali svoje pozdravne telegrame odbojkašicama, ko je te brzojave primio u Odbojkaškom savezu i kako su te specijalne čestitke, na koncu, završile u našim javnim glasilima.
To samo zato što je tog istog dana, kako to vole da kažu naši režimski spin-majstori, „gorelo Kosovo“. Tog istog dana muftija Islamske zajednice u Srbiji pozivao je „istinske bošnjačke patriote“ na bojkot popisa koji organizuje njegova država Srbija; tog istog dana iste su pozive, svojim albanskim sunarodnicima, slali politički lideri „Preševske doline“; tog je dana šef ratne propagande Republike Slovenije Jelko Kacin došao u Beograd, da povodom zabrane „Prajda“, još jednom pripreti našim evrointegracijama; tog je istog vikenda evroskeptični Nenad Čanak zapodenuo svoj mali rat sa našim severnim susedima…
Da se stvar otrgnula kontroli, pokazala je i jučerašnja poruka potpredsednika mađarske vlade da će njegova zemlja preispitati svoju podršku kandidaturi Srbije za članstvo u Evropskoj uniji nakon usvajanja zakona o restituciji pošto ga smatra diskriminatornim. Kazao nam je to čovek u lice, tu kod nas, u Subotici.
A naši se reprezenti trkali na kratke staze po dežurnim poštama.
Ovde, ljudi moji, ozbiljna država, još otkako je Dinkić, kao, najuren iz vlade – ne radi, ne funkcioniše. Ne postoji, ako vam je draže.
Svi su, naime, u visokom startu, paze gde mogu da pokupe neki poenčić kod sopstvenih, gde mogu da (pot)kupe nekog tuđeg birača ili preobrate neopredeljenog. Takvu stranačku politiku vode i iz svojih državnih fotelja.
A kad ih pitate, gde vam je ta „crvena linija“ preko koje naša država nikada neće preći, mudro ćute, značajno se smeškaju i prave se kao da znaju odgovor, iako je svakom podaniku jasno da nas, sve zajedno, kolektivno… Foliraju.
Pošto je tako, a i da spasim svoj prognozerski kredibilitet – hajdemo na izbore. Odmah.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
