Listopad u oktobru

Ovog leta ponovo sam bio u onoj minhenskoj pivnici (ne toče bezalkoholno!), odakle je, posle krigli i krigli piva i pivske pesme, mlađani provincijski trezvenjak sa severozapada Austrije, Adolf Hitler, 8. novembra 1923, poveo svoj neuspešni „pivnički puč“, zbog čega je „fasovao“ pet godina – a odležao samo osam meseci – „Festunghafta“, tj. povlašćenog pritvora, namenjenog osuđenicima za koje bi sudija konstatovao da je imao časne, no pogrešno usmerene ciljeve i motive.

Pazi sad ovo: Na sudu u Minhenu, odgovarajući na pitanje sudije kako misli da „ostvari diktaturu nad 60 miliona ljudi sa takvom manjinom istomišljenika“, Hitler je odgovorio: „Ako cela nacija postane plašljiva i ako postoji samo hiljadu ljudi koji žele nešto veliko, koji imaju moć da transformišu državu, onda je tih hiljadu ljudi nacija!“

Slušam ovih dana kako naši preumljenici na vlasti, ne stideći se ni Boga ni naroda, u 12 i pet, mitraljiraju po srpskom komunikacijskom prostoru. Te, „ulažemo ogromne napore da razumne ljude u svetu ubedimo da Kosovo ne može da postane članica UNESCO i da je kosovska kulturna baština i istorija isključivo srpska“ (Njegova ekselencija). Te, „bilo bi štetno za dalji dijalog Beograda i Prištine da se o ovoj temi odlučuje na osnovu jednostranih poteza Prištine i na osnovu preglasavanja“ (Potkancelar). Te, „to bi bilo kao da neko predloži Islamsku državu za članstvo u Unesko“ – veli isti taj Potkancelar čiji paraf stoji i na članu 14. „Briselskog sporazuma“: „Dogovoreno je da nijedna strana neće blokirati, niti ohrabrivati druge da blokiraju napredak druge strane na putu ka EU…“(!?)

Sad ste se setili, evrosuicidni vizionari. Bolje da pročitate kako istu temu apsolvira jedan odgovorni državnik svog naroda, premijer Albanije Rama: „Zahtev članicama UN da priznaju Kosovo je neotuđivo pravo za sve koji na međunarodnim skupovima predstavljaju Albaniju, jer će puno priznanje Kosova i integracija u UN biti veliki podstrek za proces mira i regionalne saradnje, a to bi bilo dobro i za Srbiju!“

Ma, nema veze – važno je da se vi, vizionari, držite dogovora, da se dičite time što „ispunjavate preuzete obaveze“, a to što predstavnici Albanaca ne čine isto – ma, popiće oni drugarske kritike od Vašingtona i Brisela. E, voleo bih nešto da i mi dobijamo takve usmene opomene, ali da, kao Priština i Tirana, ostvarujemo ono što smo zamislili.

Umesto toga, ovde je na delu ono ogoljeno Gebelsovo: „Propaganda svu krivicu mora da svali na jednog žrtvenog jarca.“ Mesecima i danima režim targetuje Pajtića i njegove žute pod navodnicima, a, evo, i u predvečerje odlučivanja u UNESCO-u. Klasična spin-tehnika: odvlačenje pažnje sa pravog problema i skretanje pozornosti javnosti na nešto drugo, sve uz logistiku šefice Blerovog „deliveri junita“ u sred srpske vlade… Umesto spasavanja srpske kulturne baštine, mi se bavimo sestrama Kesler, pardon Udovički, a peščani sat curi li curi. Kakve sve to ima veze s našim Kancelarom i Njegovima koji zbrajaju, po raznim anketama prepariranog javnog mnenja, više od 51,5 odsto podrške? Da, ali podrške za šta? Hajde da se kladimo da bi dve trećine građana Srbije bili protiv ove vlasti kada bi ona iskreno priznala da je odricanje od Kosova (ili uvođenje sankcija Rusiji ili članstvo u NATO, npr. uslov svih uslova za ulazak u Evropsku uniju!?