Ma(ri)ja na Prkosima i "partibrejkersi"

Inače, što se mene tiče, zbog ovog „Velikog petka“ (nadam se, i boljeg otpočetka) – deda Mićune, sve Vam je oprošteno! Čak i ono sumnjivo domunđavanje sa Miloševićevim emisarima u onim skupštinskim danima i bogojavljenskim noćima, posle 9. marta 1991…

Naša Ma(ri)ja na Prkosima, kraljevačka partizanka, nova dopredsednica Es-en-esa, zauzimajući treći bunker s leva, rafalnom paljbom zaključi u jednom dahu da je zgrožena Mićunovim zvonom za razlaz već u osam uveče, a ne, kako je to uobičajeno pod naprednjacima, u pristojno vreme, između četiri i pet ujutro, taman da se uhvati red za primanje kod Kancelara. Te će još i da je to: „sramotna opstrukcija“, „najsramotniji, najbezobrazniji potez koji može da napravi bilo koji politički akter“, „nešto nezapamćeno u istoriji parlamentarizma u Srbiji“, ma „ovo se nikada u svetu nije dogodilo“… Šta su još naše Ma(ri)je na Prkosima (MNP), Đukić – Dejanović – Dačić i ostali, u cilju malčice dodatnog šlihtanja Mandataru uoči predstojećih razgovora o novoj vladi, sasuli Dedi u facu, obavestiću vas kad stigne stenograf prevoda MNP govora sa usana i tumačenje značenja Majinog Hafnerovog pretećeg prstića. Zaključio sam jedino da je ova, baš naša MNP, mislim, „naša Maja“, optužila 86-godišnjeg Mićuna za pokušaj državnog udara, iako je, s jednako jakim argumentima, mogla da ga optuži i da je dokazani matori „partibrejkers“, jer je rasturio njenu, za petak najavljenu, slavljeničku žurku.

Eto, ja, za razliku od naših MNP, za razliku od direktorke „Laze Lazarevića“ i za razliku od Potkancelara u tehničkom mandatu, i bez poligrafa, priznajem da nisam zgrožen Mićunovim „bezobrazlukom“, tj. poštovanjem Poslovnika, mnogo više nego, recimo, činjenicom da je trenutni Mandatar, u aprilu 2013, brutalno prekršio Ustav prihvatajući Briselski sporazum, a još više sam deprimiran „bezobrazlukom“ (citat: MNP) NJegove ekselencije koji je, dvared, nezavisnom Ustavnom sudu (U-su) naložio da zažmuri nad tom činjenicom. Za zaboravne, NJ. e. – to je onaj sedi čika što je, druga godina od tada uveliko teče, poslao, bogapitajkome, kroki krokija platforme o Kosovu… Iako delim stav giljotiniranih potpredsednika Es-en-esa doktorke Zorane & Neše dr Stefanovića da smo „svi mi pomalo licemeri“. Pardon, jer smo „svi mi pomalo socijalisti“.

„Rukovodi nas tvrda volja da u teženju za opšti napredak stojimo u redovima naroda jevropejskih, čiju civilizaciju visoko poštujemo“, zapisali su u svom programskom tekstu, u časopisu „Videlo“, 15. decembra 1879, ondašnji naprednjaci. I, na velika vrata tako su se umetnuli u srpsku politiku jer se njihova ideologija „evropeisanja Srbije“ uklapala u viziju kneza, pa kralja Milana Obrenovića, dok je radikal Pašić pisao tada kako je srpski narod najnesrećniji na svetu jer ga je kralj Milan, „izdajnik gori od Vuka Brankovića“, zajedno sa naprednjacima, „odvojio od Rusa da zemlju Švabama potčini“…

I, da ne zaboravim, „jedno pozitivno brojanje“ (što bi rekli Bajford i Čika Jova Zmaj) premijeru Albanije Rami koji je, najavljujući „postavljanje svealbanskih nacionalnih temelja u regionu“, poručio da su „Albanija i Kosovo jedna zemlja, jedan narod, jedan zajednički san“. Ne morate da ga volite, ali – tako radi pravi lider i državnik!