Maženje naroda

I na sve to, pride, evo, u Preševu, formirana „Asocijacija albanskih opština“, na tragu velikog briselskog oranja našeg glavnog vizionara, tj. još neformirane ZSO na Kosovu. Napredni Beograd, po običaju, iznad situacije, nadmeno, kavaljerski ignoriše događaje u „Preševskoj dolini“, kao što, povodom operacije otimanja srpske povesti na Kosovu nije usledio čak ni diplomatski demarš odavde. Nama „aplauzi na otvorenoj sceni“ za reforme i evrosuicidnu politiku, a Prištini se smeši prijem u Unesko! Pa, šta?

Što reče đeneral Nedić, misleći na suženu teritoriju svoje kvislinške tvorevine – „naše tlo, bez obzira na svoje krajnje dimenzije, biće i dovoljno prostrano i dovoljno bogato da se na njemu snađemo“. Ma, i za pod jednu šljivu, da prevedem na kremanski…

No, da se ne ogrešim sasvim o „izbegličku majku“ Vu…, ups, pardon, Nedića – taj je, makar, „imao onu stvar“ da, pre tačno 72 godine, prilikom susreta s nemačkim kancelarom Adolfom Hitlerom od firera lično zatraži formiranje nove srpske države „SveSrbije“ koja bi funkcionisala u okviru evropskog „Novog poretka“ (Neue Ordnung), što je vođa „Trećeg rajha“, naravno, odbacio.

Sve se nešto pitam da li je naš Kancelar od današnjih „Sila Osovine“ (da, mislim na „bermudski trougao“: Vašington – Berlin – Brisel) ili, u deminutivu, na tzv. međunarodnu zajednicu, makar u šali, sve klimajući glavom, saginjući se i skupljajući kolena, zatražio razjašnjenje: koji, bre, Srbiji više uslovi i preduslovi i dokle? Ako je Srbija, pod „kumanovskim šatorom“, u junu 1999, stvarno potpisala kapitulaciju, daj bar to da saznamo – toliko nam duguju i Kancelar i Potkancelar mu, jer su i onda i sada njih dvojica vladali našim malim životima?!

Lepo je čuti iskreno Kancelarevo priznanje da je „politika da se bliže vežemo za Nemačku“, takoreći, njegov „lični izbor“. Pa, i Nedić nije krio da mu je nemački narod bio „najbolji primer i ugled, najveći učitelj energije u ljudskoj povesti“. Ali, otkud našem Kancelaru ideja da zato ruži tradiciju sopstvenog naroda, optužujući, na primer, prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića da želi da sruši „Er Srbiju“ (!): „Dolazi ovaj naš kralj, princ…šta je već – hoće da prevozi nešto besplatno. E, ne može, prijatelju.“

I, ko mu je dao mandat da javno falsifikuje nekakvo istraživanje javnog mnjenja koje pokazuje da građani Srbije „imaju dosta simpatija prema Rusima, ali da bi voleli da njihova deca žive na Zapadu“, tako što iz toga zaključi da je četiri petine građana za zapadni model društva i za „Evropsku uniju (koja) nema alternativu“?!

Eh, da Njegova ekselencija predsednik Republike, kradom i u potaji, u senci derbija i zavetrini Drugog programa RTS, prošetao od Novog dvora na Andrićevom vencu do Skupštine i postrojio nove oficir(k)e Vojske Srbije. Šteta što se nije spustio neku stotinu metara niže, pa na pisarnici Nemanjine 11, urgirao za onaj svoj zagubljeni koverat s „krokijem krokija platforme“ o Kosovu…