Kad već svako sa svakim može – a što vreme odmiče, ne smem više ruku u vatru da stavim kako, na kraju, neće da „intenziviraju dogovore“ čak i Čedomir Jovanović i Vojislav Koštunica – čemu onda behu izbori i zašto na desetine miliona evra narodnih para uludu ode u nebo?
U prilog uverenju da smo sve ovo, jednoč, u nekom drugom životu, već gledali, umesto citiranja kakvog uglednika, posežem za sopstvenom kolumnom koja je opisivala jedno slično postizborno stanje od pre 14 leta („Demokratija“, 24.3.1998):
„Po jednačini SPS + JUL; ili SPS + JUL + ND; ili SPS + JUL + ND + SPO; ili SPS + JUL + SRS + SPO; ili SPS + JUL + SRS + SPO + SVM; ili SPS + JUL + SRS; ili SPO + SRS (?!), Srbija će danas, moguće je, dobiti vladu.
Ili će mandatar vratiti mandat Milančetu, ovaj onom iznad njega, onaj zgužvano ceduljče doturiti Gorici Gajević i Milomiru Miniću, a oni potražiti ustavno tumačenje od dr Ratka koji će, zauzet pregovorima sa nemim Albancima, puškicu odložiti u korpu za čekanje.
Bilo prvo, bilo drugo da bude, biće to u ime nekog „višeg interesa“, jer politički Srbi bez tog uzročno-posledičnog snošaja ne mogu. Taj razlog može, recimo, da bude sporazum o povratku albanskih studenata na fakultete i ogorčenje kosovskih Srba istim povodom…“
Koncem ovoga juna, posle 50 dana jurišničkog uterivanja Tadića u klimavu mandatarsku stolicu, a Dačića u Tadićevo krilo – došlo je do apsolutnog zamora spin materijala. Ponestalo pozamanterije, manjka kreative, nema dovoljno ni medijskih zgubidana koji bi sve to da prenose, krenule letnje ferije i, da prosti Draža Petrović, novinski sadržaji vraćaju se žabi u zidarskom pivu.
Što bi rekao dr Dragan Dabić, „Ima čuda, nema čuda“ – nema trećeg.
Kolone prosaca, sa sve starateljima, ponelo to zaručničko prstenje, rumene jabuke i svadbene peškire u proševinu, izgaziše miloduhe po devojačkoj avliji, a mlada izbirljiva. Da i ova ne ostane neudata, sve se nešto pitam, prizivajući u podsećanje to proleće 1998, kad je, već viđena nevesta, SPO, puno zakerala, pa je SPS, preko noći, isprosio radikale…?
Poslednji stadijum kolektivnog ludila javnosti. Čim negde zapne između Tadića i Dačića, s obe noge ukliza gdekoji medijski Bajro Župić, Hatunić ili, svežiji, Đenaro Gatuzo, tek da upozori koketu s purpurom da joj, možda, Tadić jeste oprostio problematičnu prošlost, ali čuvari Tadićeve savesti nisu zaboravili: te, koalicija sa naprednjacima bi bila povratak u mračne „crveno-crne“ godine, te, kao dobronamerno, SNS bi progutala SPS, ako bi bili u istoj vladi i tome slično.
Mlada je, znam, već prelomila između aklamativne volje sopstvenog biračkog tela i individualnih interesa svog stranačkog menadžmenta. Ali, nisam ja tu ni rod ni pomoz’ bog da ja tu nešto prvi saopštavam. Svadbene zurle su još ceremonijalno tu samo zato da odbijeni prosci lakše kamufliraju poraz i pokriju svoju razgolićenu sramotu.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
