Verujem onom malcu Ledenom, savetniku Predsednikovom, što nas, glede Kosova, kao hipnotisane, mesecima drži u neznanju, kad iznebuha priopći da će delegacija Srbije u Briselu nepokolebljivo nastojati da dođe do – kompromisa!
No se pitam šta je to kompromis ako nije pronalaženje dogovora kroz sporazumevanje, uzajamno prihvatanje tuđih zahteva na štetu sopstvenih ciljeva, pri čemu su obe pregovaračke strane saglasne da postizanje sporazuma donosi stvarniju korist od potencijalnog ćara koji bi donelo prihvatanje početne pozicije samo jedne strane. Pošto već Beograd smatra da je Kosovo deo Srbije, a Priština da je Kosovo nezavisna država…
Kakav je to onda „kompromis“ kome teže Dačić, Vučić i Nikolić, ako bi Srbija pristala na „zajednicu srpskih opština“ na grani, u formi a bez sadržine, u okviru nezavisnog Kosova, iako je čak i ovde prokuženi Ahtisari nudio više?!
Gospodo, srpski pregovarači, da idete toliko daleko, nemate mandat čak ni sadašnjeg saziva Narodne skupštine, a građane na referendumu o takvome čemu – bolje i da ne pitate. Na vašoj strani je trenutno jedino politički kukavičluk oktroisanog Ustavnog suda.
„Zajednica srpskih opština“ ima smisla samo ako u Briselu za nju izborite izvršna, sudska i zakonodavna ovlašćenja, dakle pun suverenitet koji bi, za neku godinu, mogao da bude realizovan kao korišćenje prava na samoopredeljenje.
Sve, međutim, izgleda kao da Dačić i njegov tim igraju nameštenu utakmicu, a da svi – i protivnik i sudije i gledaoci – svi osim Dačića i njegovih, imaju dojavu i znaju da je utakmica lažirana, a ishod unapred poznat. Da nije tako, Beograd bi u briselsku agendu, makar, nametnuo pitanje zaštite privatne imovine (Srba i ostalih) građana i imetka države Srbije na Kosovu, jer je to jedini jezik koji Ketrin Ešton razume. Inače, dobijanje Svetog Datuma koji možda „padne“ baš za Vidovdan, pod sadašnjim uslovima, označiće i parastos (srpskom) Kosovu i Metohiji.
Trebalo je samo da slušamo šta su nam naređivali iz Berlina: Angela Merkel (avgust 2011) – ako Srbija želi status kandidata, mora da onemogući postojanje paralelnih institucija; Šokenhof (septembar 2012) – Srbija mora da postigne sporazum sa Kosovom o međususedskoj saradnji pre okončanja pregovora sa EU; Vestervele (novembar 2012) – normalizacija odnosa sa Prištinom ključna je za prijem u EU; Berlin (2013) – odmah prekinuti sve veze sa Srbima na severu Kosova. Dakle, uslov za Sveti Datum je faktička nezavisnost Kosova, a vi je Srbi krstite eufemizmom po volji.
Ovo što se Beograd dogovara za Kosovo (i meni kao i) Žiki Jovanoviću, negdašnjem našem ministru spoljnom, liči na dogovor o „mirnoj reintegraciji“ Istočne Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema. I Srbima iz tog preostatka Krajine onomad su, kao alternativu, nudili novi „Bljesak“ ili „Oluju“ ili neku sličnu hrvatsku vojnu akciju pod komandom penzionisanih američkih generala, dakle – fizičko istrebljenje.
A šta su Srbi iz istočnih hrvatskih / zapadnih srpskih zemalja ovim „kompromisom“ dobili: iz statusa konstitutivnog naroda u Hrvatskoj, prevedeni su u nacionalnu manjinu koja u Vukovaru nema pravo čak ni na zvaničnu upotrebu ćirilice.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
