Moskva suzama veruje

“ … Imamo čitavu seriju austro-ugarskih dopisnih karata, vrlo brižljivo izrađenih, sa bromurom srebra, a koje predstavljaju izvršenje smrtnih kazni na vešalima. Prva koja je pala u naše ruke predstavlja vešanje šestorice seljaka u Kruševcu, u osvojenoj Srbiji, i nađena je kod jednog nemačkog oficira koji je poginuo u Bitolju. Drugu je našao srpski vojnik Dušan Vidojković kod potporučnika 6. čete 2. bataljona 11. puka pruskih grenadira, Benharda Veveriha, poginulog na koti 1050 na Čukama, a predstavlja vešanje šestorice građana u Jagodini, u osvojenoj Srbiji. Treći pronalazak nađen kod jednog austrijskog oficira zarobljenog kod Ohridskog jezera još je važniji: to su 10 karata koje sve predstavljaju vešanje seljaka i popa iz sela Avtovca, u Hercegovini, dakle na austrijskoj teritoriji, ali na kojoj su naseljeni Srbi. Na ovim kartama, datiranim meseca marta ili aprila 1916, vide se sve faze ovih užasnih smrtnih kazni. Jedna daje polazak iz sela; osuđeni izgledaju ravnodušni. Druga nam pokazuje odeljenje vojnika određeno za izvršenje kazne, sa dva oficira na čelu. Po svršenom činu, pukovnik M (sopstvenik karte) razgovara se sa oficirima, pred stubovima na kojima vise obešeni i svi se smeju sa očevidnim zadovoljstvom. Jedna karta nam prikazuje mrtve obešene poređane po zemlji, jedan do drugoga kao nizove divljači posle uspelog lova. Najzad, poslednji izgled, vrlo umetnički izrađen, pokazuje mesto gde je izvršena kazna: svih osam vešala sa obešenim žrtvama jasno se ocrtavaju na nebu na kome se sunce krije iza oblaka… (Arčibald Rajs: „Austro-bugarsko-nemačke povrede ratnih zakona i pravila“, 1918, Krf)

Primeti, juče-prekjuče, onaj francuski ekonomista Piketi, apropo najnovijeg nemačkog (finansijskog) „Drang nach Osten“, tj. na Grčku, kako Nemci, ni posle Prvog ni posle Drugog svetskog rata koje su izgubili, nisu vratili dugove, ali im to nije smetalo da teraju druge da plate svoje, od francusko-pruskog rata iz 1870. do ovih dana.

Ali, zato su Nemci tu da, po svome, opet uređuju prostore divne velike zemlje SFRJ koju su baš oni i srušili: da optuže srpske „hegemone“ u bivšoj SFRJ da su baš oni, na primeru Jasenovca, isforsirali „ideološku percepciju genocida“; da pritiskaju Beograd da izvrši desant na polovinu BiH, odnosno njen entitet RS; a tu su i da priprete (da „ovčica koje na zanese…“), npr. našem Kancelaru da pred Savetom bezbednosti, slučajno ne zatraži rusku pomoć, jer bi se time, pazite sad, pozicionirao protiv EU i SAD!?

E, u takvoj Evropi i svetu, boje Srbije, „brane“ Vučićevi dvoličnjaci: Te, Cipras je prijatelj Srbije, ali se mi, tj. oni, naši vlastodršci, ne slažu sa njegovim „oxi“ finansijskim lihvarima?! Te, Kosovo je srce Srbije, ali ako „naši prijatelji iz EU“ kažu drukčije – onda KiM može biti i maligni tumor na zdravom organizmu reformske Srbije?! Rusi su naša braća, ali naš Kancelar ne bi da moli Moskvu za veto na britansku rezoluciju, jer se to ne bi dopalo našim evropskim prijateljima?! „Ako rezolucija ne bude izglasana, dobro je, a ako bude izglasana, dobro je…“?! Ako taj dokument bude usvojen, a Rusija (od koje to naš Kancelar nije ni tražio!) ne stavi veto, Republika Srpska će znati da ima samo Srbiju, a Srbija da, u teškim trenucima, može da se osloni samo na sebe“?!

Zbog čega se morao oglasiti Njegova ekselencija, glavom i bradom. I zatražio veto od Putina. Jer, „Moskva suzama (našeg Kancelara) ne veruje“… I tome slično.