Na koga je mislio Ljuša?

Ganut svime, radi neremećenja svečarskog raspoloženja potpaljenog još u povodu otvaranja Svetog Pasusa 35 koje je odškrinuto milošću Božjom i Angelinom, bio sam rešio da nikada više ne insinuiram kako naš Kancelar u svojim govorima, bez navođenja izvora i uzora, plagira predsednika srpske vlade nacionalnog spasa pod Nemcima.

Ali, u toj nameri omeo me je „enfant terrible“ jugoslovenskog kazališta / pozorišta / gledališča / teatra (i nekadašnji predsednik JUL-a) Ljubiša Ristić, koji je – biće pod svežim utiscima mojih kolumni – komentarišući moguću Nedićevu rehabilitaciju, ne trepnuvši izrekao ono što sam ja uporno izbegavao da poentiram: „Nije to zbog revizije istorije, već radi opravdavanja današnjih kvislinga i njihove saradnje sa okupatorom. Jedini stvarni kontinuitet u istoriji Srbije je bila i ostala saradnja sa okupatorom.“

Ma, razmišljao sam da se okanem čak i naše južne pokrajine. Em, „pleme moje snom mrtvijem spava“, kad je Kosmet u pitanju, em me uporni konzumenti „Danasa“ ionako savetuju da se ma'nem ćorava posla: „ko o čemu, Vi o Kosovu; mora da ste slepi kod očiju… tamo srpske države nema već dobrih 16 godina…“ I tome slično.

Međutim, ne lezi vraže. Tek što je Kancelar, preko svojih muva bez glave, priopćio da „nigde ne piše da Srbija mora da prizna Kosovo“, raspucalo se kuso i repato.

Na primer, američki veleposlanik Kirbi: „Normalizacija odnosa sa Prištinom je nešto što će morati da se dogodi, ali to nije novi uslov, toga su ljudi ovde potpuno svesni.“

Pa, lirski tanano, a nadasve jasno – koleginica mi s fakulteta Miščevićeva: „Sveobuhvatna normalizacija je ono što kaže pregovarački okvir, s tim što nema definicije sveobuhvatne normalizacije (?!)… Ponavljam, poglavlje 35 ne prejudicira šta će biti teme dijaloga, već je reaktivno i prati ono što se u dijalogu dogovora… u ovom momentu, verovatno je rano govoriti šta je sveobuhvatna normalizacija… (?!)“

Pa, zemljakinja mi na neki način, „Tuzlanka devojka“, em ministarka Mihajlović, pitko i plitko: “ Niko od Srbije ne traži da prizna Kosovo kao nezavisnu državu. Normalizacija odnosa ne znači priznavanje K. To je normalizacija odnosa unutar samog K. Trenutna situacija na K. pokazuje da nemamo baš normalizaciju odnosa… Svi misle da je normalizacija priznanje K. i da ulazak Srbije u EU znači priznanje K. Ni u jednom dokumentu to ne stoji, niti EU to traži od Srbije.

I, kao „tomovača“ na meze, Njegova ekselencija, građanima poznat po tome što je, još pre sedam i po meseci, sročio „kroki krokija platforme“ o Kosovu, ali Kancelar nikako da odvoji neki minut da to prelista: „Uslovi za poglavlje 35 su izuzetno oštri, nepovoljni po Srbiju i, po meni, prepuni zamki, krivina ili zahteva koji nisu ogoljeno iskazani, ali koji bi mogli da budu veoma opasni po nas. Ako je već osnov poglavlja 35 pravno obavezujući sporazum između Beograda i Prištine o dobrosusedskim odnosima, onda mislim da bi naša delegacije trebalo odmah da krene u izradu tog sporazuma.“

Pa, vi, braćo Srblji i cela Srb(ad)ijo, vidite šta vam je činiti…