Na nivou prijatelj Žike

I mada taj prvi državni nameštenik, pola decenije unazad, vergla onu ingenioznu rečenicu „ja sam se promenio i ne stidim se toga, samo se magarci ne menjaju“, izgleda da su Srbi, inače već po prirodi lenji, onakvi i ovakvi, nadasve i nepoverljivi, pa nikako da zaborave kako je taj, danas Vrhovnik, pre nego što je počeo da veći deo sopstvenog naroda optužuje da hoće rat (tj. ostanak Kosova u Srbiji), nešto, jednako surovo, govorio o još jednom, Srbima bliskom narodu. I rumori o tome da zajedničko (ne)delo Vrhovnika i Dovrhovnika, počev od 2012. do danas, možda i nije izraz njihovog ubeđenja već posledica neke prisile što ih pritiska neznano otkuda, jer se, za razliku, od njih dvojice, za službenicu Anu B. jasno vidi da govori upravo ono što misli ili, preciznije, ne promišlja.

A kad smo kod magaraca, ne primeti li Fridrih Veliki da „mazga princa Eugena koja ga je pratila u dvadeset pohoda, nije zbog toga postala upućenijom u vojnu veštinu“, ali, bogami, ni vojskovođa Eugen Savojski u pitanje mazginog mentaliteta…

Pošto je se, dakle, lepo odmorila, napajkila i nasunčala dok je tužni Sirmijumac rešavao pitanje otkupne cene malina koju nije rešio jer je, još pre dva meseca, (Tamo) Gore, bilo rešeno da se to ne reši, pa smišljao kako da malčice oteža, ali ne i zabrani strancima kupovinu srpske zemlje, jer je Gore, poradi otvaranja nekog – ubijte me, ne mogu da se setim koga – poglavlja, uzglavlja, šta li već, tako odlučeno… Pošto je lepo preplanula, dok se ovde raskopavao „Beograd na vodi“, te razne varijante „unutrašnjeg političkog monologa“, vratila se u premijersko sedlo i Tajnica. „Mislim da je dijalog o Kosovu počeo, što je hrabar i odgovoran potez predsednika Srbije. I ljudi koji kažu „mi ne želimo da učestvujemo u takvom dijalogu“, i to je stav koji označava dijalog?!“, priopćila je ova ekspertkinja opšte prakse prilikom otvaranja „konferencije o editovanju genoma, prvom bioetičkom skupu u regionu“ i zaslužila da je pomenem.

Kad smo već kod viceva, hvala čitaocu Miliću, za efektan doprinos mojoj prošloj kolumni „Eksperti za zamene teza“. Elem: Naučio Mujo iz biologije samo lekciju o kišnim glistama, a izvukao pitanje o slonovima. Snalažljiv, kakvim ga je bog dao, poče da veze: „Slon je velika životinja koja ima četiri noge, rep i surlu. Surla liči na kišnu glistu, a kao što znamo….“

Kao što znamo, nije više Protagora (480-410 g.p.n.e) i njegov čovek, nego onaj današnji izaslanik EU Mekalister „mera svih stvari – onih koje jesu da jesu, a onih koje nisu da nisu“, za vlast, a hteo bi da bude i za celu opoziciju „u Srbiji zemlji da prevrne“.

Kao što sam, na dan inauguracije našeg Vrhovnika, iznebuha pozavideo Hrvatima što, za šefa države, imaju nekoga kao što je njihova sadašnja predsednica, tako sam za vikend poželeo da predsednik moje zemlje ima „onu stvar“ (ili, makar, minimum ljudskog dostojanstva i državništva) kao turski predsednik. Jer, dok se naš Vrhovnik klanja raznim kacinima, mekalisterima ili zamenicima zamenika pomoćnikovih pomoćnika u kabinetu američkog državnog sekretara, efendija Erdogan, kako i priliči jednom predsedniku, nemačkog ministra diplomatije šalje u ćošak, gde mu je i mesto: „Ko ste Vi da razgovarate sa predsednikom Turske? Treba da znate granicu, Vaš nivo je turski ministar inostranih poslova“. Što bi rekao prijatelj Žika iz „Žikine dinastije“: „Ja sam uvek na nivou!“