Na vrh im jezika

Prethodnu misao, izrečenu nakon „krompira“ protiv „Bordoa“ (neka izvini talentovani trener…), pozajmio sam od mladog gospodina Aleksandra Jankovića.

„Pa, dobro“, započeće, hvatajući vazduh – u nedostatku adekvatne misli ili hrabrosti da izreknu vlastiti stav – svoj visokoumni odgovor na najbenignije novinarsko pitanje 99 odsto srpskih fudbalera. No, ne samo njih.

Ništa konkretno ne kazati, a ispasti, pride, još i prepametan – to je moto pomodarske komunikacije naših sportskih i društvenih „radenika“, ali i ostalih javnih delatnika, političara i sve „poštene inteligencije“.

Pokazali smo naš mentalitet, pokazaćemo karakter – frljaju se tako naši „opinion lideri“ ni ne razmišljajući o tome šta pojam „karakter“, na primer, znači; kakvi karakteri postoje; spadaju li u „pokazivanje karaktera“ i ubeleženi neuspesi i porazi i nerazumevanje i iskazivanje nemoći pred protivnikom i tako to.

Na kraju krajeva, kažu psihoanalitičari, dve osobe mogu da raspolažu potpuno različitom umnom razvijenošću i potpuno različitim obimom znanja, i po količini i po kvalitetu, a da, ipak – budu slični po karakteru. Pa, onda, dve podjednako razvijene ličnosti, sa istim nivoom znanja o nečemu – mogu da imaju potpuno različit karakter. Pa, veoma obrazovan čovek, na jednoj strani, može da ima ništavan, a potpuno neobrazovan – vrlo jak karakter. I tome slično. Jer, karakter, kao „ključno obeležje ličnosti“, označava „specifičnu konstrukciju emocionalno-motivacionih, socijalnih, moralnih i konativnih izrazitih crta po kojima se jedna osoba razlikuje od druge“.

Ljudi iz belog sveta koji kroje našu sudbinu, o nama ovakvima, međutim, govore bez dlake na jeziku, čak i bez prethodnog diplomatskog pardona. Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, diplomac „obramboslovja“ iliti ONO i DSZ, iz vremena SFRJ, gospodin Kacin, juče, na 207. godišnjicu formiranja prvog organa izvršne vlasti moderne Srbije, Praviteljstvujušćeg sovjeta, rafalno je, u Novom Sadu, ispalio nekoliko „počasnih plotuna“: kazao da nema početka pregovora sa EU do kraja 2012; odluku Ustavnog suda Srbije o nadležnostima Vojvodine nazvao „suludom idejom“; poručio da, za razliku od Vojvodine, drugi delovi Srbije nemaju ni ljudski, ni administrativni potencijal za aktiviranje sredstava iz fondova EU; a od nove vlasti zahtevao da na Kosovo gleda iz „objektivne perspektive“. Jedva čekam da vidim ko će mu od ovdašnjih domaćina – „pokazati karakter“!?

U međuvremenu, tek sad mi postaje jasno zašto je nama ovakvima jedan takav jedino i mogao da pripadne. S ovakvima smo se, barem do sada, na kraju balade, hteli – ne hteli, najefikasnije (spo)razumevali.