Sjatilo se kuso i repato, sa svih strana, i „dobromisleće i „zlomisleće“, i režim i parlamentarna mu, kao, opozicija, pa ceo svet, tj. Zapad, tj. onaj njegov deo koji se samoproglasio „međunarodnom zajednicom“ da, a propo Predsednikove platforme koju, usput budi rečeno, skoro niko nije ni video, a nekmoli pročitao – uputi blanko podršku Kancelaru, anticipirajući, valjda, da bi upravo on mogao da bude taj koji je presudno protiv Ekselencijinog predloga, što će, pak, „ubrzati evrointegracije“, tj. izbaciti Kosovo iz Ustava i priznati ga kao nezavisnu državu.
Pesma se ori, a stara pesma horski odjekuje: Te, vreme je da se maknu stari ljudi, stare ideje, izanđale ustanove… te, nerealistična platforma… te, Zapad ima negativan stav prema Ekselencijinom tekstu (a mene baš zanima šta misle Istok, Sever, Jug)… te, Nikolićev predlog, zamislite, nije po Ustavu…
Kancelar, od važnijeg posla, nema vremena da se udubljuje u platformu o tamo nekom Kosovu, obećao je to „čim prije“, čim dobije svoje mišljenje iz Vašingtona i Berlina, ali, zato, namesto srpskog Kancelara, „nerealističnost platforme“ srpskoj javnosti objašnjava neki tamo veleposlanik EU u Beogradu?!
A Kancelar, otpivši gutljaj vode, uz melodramsku pauzu koja se uči na tečaju neverbalnog komuniciranja za početnike, dok mu nervozu odaje treperavost u glasu, građanstvu važno saopštava kako „strane diplomate više ne dolaze u Srbiju da bi lupale čvrge, jer srpska vlast nije sluga Evropskoj uniji“.
Čemu frka i panika, kad je sve tako potaman, uvaženi Kancelaru? Da odgovor slučajno ne leži u rezultatima poslednjeg, majskog istraživanja Delegacije Evropske komisije u Beogradu? Procenat građana Srbije koji podržava ulazak u EU povećao se za dva odsto u odnosu na merenje iz prošlog decembra (sada je, navodno, 59 odsto), ali se zato i postotak onih koji su izričito protiv ulaska u EU, od decembra do maja, sa 28 povećao na 34 odsto!? Majsko istraživanje, međutim, pokazuje i da je čak 66 odsto građana protiv priznanja Kosova u cilju ulaska u EU! Ali, ovaj nonsens svevideći Kancelar – naravno, ne vidi.
Jer, on vodi neku svoju kolaboracionističku „reformu“ koja evoluira u revoluciju protiv neistomišljenika: „… Nama predstoji hitna revolucija misli, shvatanja, načina gledanja na stvari i ljude, merila vrednosti i odnosa. Sve to predstavlja neminovno jednu smenu na celoj liniji. Smenu, ne promenu!… Mi znamo koji su u nas stari ljudi, kakve su stare ideje, šta su izanđale ustanove. Svi ti moraju otići, na jedan ili drugi način! Oni će se braniti – treba ih naterati da odu. Oni pokušavaju da se prošvercuju. Treba ih onemogućiti: javnim žigosanjem. Inače će nas minirati: na vreme će staviti klinove u točkove novog poretka i tapkaćemo u mestu – uz njihov prigušeni podsmeh! Jer, oni se nisu odrekli staroga poretka. Ne treba se zavaravati. Takvih ima i danas i sve više… Ljudi za novi poredak nema na odmet, treba priznati. Ali, to još ne znači da ih ubrzo još neće biti. Mnogi još nisu pronađeni, drugi još nisu uposleni… („Smena ili promena“, list „Novo Vreme“, 3. avgust 1941)
Na opasku iz Ekselencijinog kabineta da je cilj očuvati teritorijalni integritet, a ne „da nam bude bolje“, a mi budemo sve manji – Kancelar i evrofanatični „novonedićevci“ više se i na obaziru. A šta misli narod – ma ko pita narod Srbije, ako nam dođe Merkelova?!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
