Naprednjačka bifurkacija

Iz Nerodimlja, Donjeg i Gornjeg, tamo gde se rečica Nerodimka račva, pa, odatle, jednim krakom, otiče ka Sitnici i Ibru, sve do Crnog, a drugim krakom, ka Vardaru, pa u Egejsko more. Ovaj jedinstven slučaj „bifurkacije“ (slično čini samo još reka Kasikijara u Brazilu koja teče i ka Karipskom moru i ka Atlantskom okeanu) zabeležen je i u Gračaničkoj povelji srpskog kralja Milutina, onog koji se, upravo u ovom prestonom središtu srednjovekovnih Nemanjića, upokojio u Gospodu 1321.

Setih se ovog nadrealnog mesta nedaleko od negdašnjeg Uroševca (po Nejakom Urošu), danas Ferizaja, na Kosovu i Metohiji, dok Kancelar šparta po zapadnoj Evropi, a Njegova ekselencija, od Kazahstana do Kine, vodi neku svoju istočnu i dalekoistočnu „politiku aktivne miroljubive koegzistencije“. Iz čega zaključujem da, sve i ako preživimo „drugu reviziju aranžmana iz predostrožnosti sa Em-em-efom“, pa „ispunimo naše preostale obaveze“, ma šta to značilo, pa stavimo ruke ispod uzglavlja i sačekamo otvaranje prvih Svetih Poglavlja – tek nam sledi čudo neviđeno. Jer, samo što se nije razbesneo mesnoprerađivački rat između nemačkog, a Kancelarevog „Tenisa“ i kineskog, a Ekselencijinog „Sinomaka“, a tu više nećemo moći da se igramo vojne neutralnosti!

Šta me u svemu dodatno brine? Hajde da razumem Kancelara koji je, već dugo, zauzet glavnom rolom u igrokazu „Ruženje (sopstvenog) naroda u dva dela“. Te, „mi, Srbi“ smo ovakvi i onakvi, lenji, nedokazani, tvrdoglavi, te, valjda, za razliku od „Nemaca kojima se divimo“, „više nećemo da merimo veličinu mišića i koliko metaka možemo da ispucamo“, te „boriću se za pravo mog naroda da mene psuje i vređa“ i ostale bla-bla-truć blerovske baljezgarije – ali, da li je i Ekselenciji bifurkacija udarila u glavu ili veruje da je nadrastao pitanje Kosova kao „trećeligaško“ za njegove političke kapacitete, pa misli da se njime pozabavi tek kad ono, i oficijelno, postane spoljnopolitičko pitanje Srbije?! Red je da priupitam Ekselenciju: je li on onaj predsednik Srbije koji je, ima tome tačno četiri meseca, svom stranačkom personalnom asistentu Vučiću, dostavio neki „kroki krokija platforme“ o Kosovu? Šta bi s tim? Šta bi sa Ekselencijinim „sestrama karmelićankama“ iz tzv. Ustavnog suda Srbije. Misle li i dalje ove lutke na navijanje da su briselski dogovori o rasprodaji Kosmeta – samo političko pitanje? Hoće li ih Ekselencija konačno osloboditi zaveta večnog ćutanja ili se boji da time ne uvredi evroeuforičnog Kancelara?

Da, video sam (i dotakao) u Nerodimlju i bor koji je „car Srba, Grka i Arbanasa“ lično zasadio 1336. godine, a koji su, neki potomci Arbanasa, posekli 1999. Video sam i ostatke neutvrđenih dvora, crkava i manastira, dvorskih parkova kojima su šetali paunovi i prave nemanjićke princeze. Ne znam zna li nešto o svemu tome „prvi srpski domaćin“, ako mu se Kancelar već toliko veberizovao da se više ne seća ni sebe samog iz, recimo, 1995. godine… Da, jeste to ono isto Nerodimlje, u kome je svoga oca Stefana Dečanskog iznenada opkolio njegov sin, kraljević Dušan, budući srpski car Silni, i strpao ga u zatočeništvo, gde je, 1331, i okončao „pod nerazjašnjenim okolnostima“.

Ide jesen 2015. naše šanse da sprečimo prijem Republike Kosova u UNESCO su, zbog neformalnog naloga iz Vlade Srbije da, shodno „Prvom briselskom sporazumu“, ne sprečavamo prijem Kosova u međunarodne organizacije – minimalne. Hoćemo li kukavički ćutati, kao što je legendarnom Vladu Divcu, sa iste adrese, naređeno da ćuti prilikom prijema Kosova u MOK? I, da li o tome razmišlja Njegova ekselencija i u retkim trenucima predaha na napornom putu mira po dalekoj i prijateljskoj Kini?