Čega se običan građanin stidi, naš se Veliki vezir time, kao pokvarena ploča, mazohistički hvali. Baš na dan kada je premijer Srbije, na najvišem državnom nivou, ugošćavao onog nogometnog birokratu iz Švajcarske (to je ona neutralna zemlja koja je bespoštedno lobirala za priznanje nezavisnosti Kosova), kosovska fudbalska reprezentacija, sa svim pripadajućim državnim znamenjima, učestvovala je na međunarodnom turniru, baš u zemlji Švajcarskoj.
Svi smo to znali i pre Blaterove posete, jedino su se Krkobabić fudbalski Tole Karadžić i Ivica Dačić, predsednik Vlade ovdašnje, pravili neobaveštenim kao Koštunica. Čak je preventivno, iz kabineta premijera, došapnuto javnosti kako rečeni Blater predsedniku Vlade Republike Srbije „nije postavljao ultimatume, zahteve, opomene“, što implicira da je mogao i tako (a, ipak, nije) jer se to kod našeg premijera očigledno prima. Zbog čega je laknulo celoj naciji.
Nije prošlo ni dan-dva, a formalno prvi izvršni reprezent suverenosti države Srbije, zakleti levičar i antifašista koji je lično iz zgrade u Nemanjinoj izbacio bistu „kolaboracioniste Nedića“, prilikom vizite nekoć nam susednoj Austriji, nastavio je da rasprodaje i ono malo samopoštovanja koje je bilo preostalo funkciji koju obnaša i državi koju predstavlja. „Vlada Srbije pokazala je da je odlučna u nameri da ispuni svoje obaveze u potpunosti i da na taj način ukloni sve prepreke. Očekujemo da EU ispuni obećanje koje je u obliku uslova postavila krajem prošle godine… Srbija će uraditi svoj domaći zadatak… Ako pogledate koje smo pomake napravili, verujem da smo učinili više nego što je bilo ko u Beogradu, Prištini ili Briselu očekivao… Srbija nije priznala nezavisnost Kosova, ali je svesna realnosti na terenu… Sve što je dogovoreno, realizovano je… Ako ne dobijemo pozitivne odluke, kada ćemo? Šta još mi sve treba da uradimo da bismo dobili pozitivnu odluku Saveta EU?… Umesto aplauza, dajte pozitivnu odluku ili neka nam se jasno kaže „ne želimo vas u Evropskoj uniji“ i onda ćemo znati kako dalje da se ponašamo.. Mi ne možemo da igramo igru pokretnih ciljeva – dođete do jednog cilja, ispunite ga i onda neko kaže trčimo još deset kilometara – nadivanio se, Dačić, očito u funkciji kapitena naše reprezentacije u gađanju glinenih golubova.
Poštovanom Jovanu bez zemlje, najdobronamernije, neka se lati ranog Balaševića: „Vlast je vlast, sve ja to poštujem, tu su paragrafi pa zagrabi, nek isto je i đavolu i đakonu; pa nek se zna… / Red je red, polako komšije, ne može samo da se uđe, da se ruši tuđe, lepo sam im rekao / Ne lomite mi bagrenje, bez njih će me vetrovi oduvati, pustite ih, moraju mi čuvati, jednu tajnu zlatnu kao dukati / Ne lomite mi bagrenje, pod njima sam je ljubio, bosonogu i odbeglu od sna…“ I podsećanje: Nemate mandat da činjenjem ili nečinjenjem potpomažete zaokruživanje nezavisnosti Kosova. Pošto takav stav niste smeli ni da kandidujete na izborima, jer da jeste, proveli biste se kao bosi po trnju. To što se pozivate na dvotrećinsku većinu u parlamentu, računajući i krhotine nekad moćne DS, možete da okačite mačku o rep. Pošto ste i sami svesni da su odluke koje potpisujete glede Kosmeta duboko protivustavne, jer da nije tako, ne biste onako brutalno zapušili usta Ustavnom sudu Srbije. A ukoliko sve ovo nije Vaš, nego nečiji tuđi izbor, kažite to građanima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.