Pitam se nešto, sve i kad bi nekim neverovatnim slučajem to i hteo, kome bi naš kancelar podneo ostavku? Lako je bilo đeneralu Milanu Nediću – on je svoj samootpust, sa potpisom ostavki svih svojih ministara, 16. septembra 1942, lično predao nemačkom Vojnom zapovedniku Srbije, artiljerijskom generalu Baderu. A mogao je da se obrati i komandantu SS trupa ili šefu „Virtšaftsfirunga“ koji je, i inače, u tzv. srpsku vladu nacionalnog spasa ubacivao ministre po svom nahođenju i đeneralu Nediću izdavao imperativna naređenja!
Kad bi, dočim, naš republik-kancelar poželeo nešto slično, sigurno mu prva adresa ne bi bila predsednica parlamenta Maja Gojković koju ni sam premijer ne može da uhvati ni za glavu ni za rep i iznudi od nje priznanje na kojem je trenutno političkom polu ova golubica prevrtačica. Ne bi kancelar, biva, takvo jedno pisamce pisao ni šefu najjačeg poslaničkog kluba u Narodnoj, jer čovek, od silne mezoterapije, podmlađivanja lica i operacije podvaljka u najavi – ne može glavu da digne.
Ako bi kancelar ostavku adresovao na svog stranačkog aktivistu s Andrićevog venca, bojim se da bi Ekselencijin okoliš pomislio da je u pitanju neka provokacija, jer, kako je, pak, prošle nedelje objasnila predsednikova savetnica za ovo, ono i DSZ, kad pada premijeru, pada i predsedniku, a kad raste kancelaru, raste i Ekselenciji, što znači da kritika na račun premijera i predsednika jest jednako – udar na Srbiju! Uz to, uvek postoji opasnost da kancelar, poput svog političkog oca Šešelja, šale radi, zatraži od Ekselencije da pokaže dvojicu kolega iz studentskih dana po Sremskoj Kamenici i tome slično.
A, da u kancelaru proradi savest, pa odluči da, zbog prijema Kosova u FIBA, kao direktnoj posledici „Briselskog sporazuma“, kad to već neće da prihvate njegove ulizice u parlamentu, ostavku ponudi – parlamentarnoj opoziciji? Bože sačuvaj, pa od Tadićevih, preko evrofanatičnih žutih, do Dušana Petrovića koji „pritiska“ na jedinstvo svih koji su za brži ulazak u EU (!?) – ma, svi bi redom pisali zamolnicu kancelaru da ostane doživotni premijer…
I čemu onda čuđenje što je naš kancelar posegnuo za Nedićevom „deliveri junit“ metodom, pa Bler vlada, a Devenport predsedava Vladom Srbije!? Bler mu tu dođe kao „bejbisiterka“, veleposlanik EU Devenport kao „guvernanta“, tj. prvi je u činu onog nemačkog generala Badera, drugi u funkciji šefa Uprave „Virtšaftsfirunga“. Pred ovim drugim, naš mali kancelar, u pregolemoj uniformi đenerala „srpske majke“, juče je, u zgradi Vlade, podneo raport o „napretku Srbije u evrointegracijama“. A, izgleda da je i Devenport, valjda zbog prolećnog sunca, posle engleske kiše, iznenada, bio dobre volje, pa je više puta pohvalio našeg hiperskrupuloznog premijera konstatacijom da je Vlada Srbije „u potpunosti posvećena evropskom putu i nastoji da, u potpunosti, u skladu sa rokovima, ispuni sve obaveze u procesu pridruživanja.“
123Živela Srbija! Danke, Brisel!
A to što se tri četvrtine građana Srbije protivi ulasku naše zemlje u EU, ako je uslov za to pravno-obavezujući sporazum sa državom Kosovo ili uvođenje sankcija Rusiji – ma ko pita ovaj narod. Važno je šta o tome misle, recimo, građani Velike Britanije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.