Neko je nekada rekao: „Pakao je tamo gde više ne postoji nada“. Da li se iko ičemu u ovoj „prokletoj avliji“ od države, osim u sportu, nada? Da li se iko raduje nekakvom uspehu, pobedi ili makar promeni u životu? Da li iko sanja (osim naravno ružne snove)? Ličimo na ona „tri majmuna mudrosti“ u Japanu. Jedan rukama pokrio oči, drugi uši, treći usta. To će reći ne vidim ništa, ne čujem ništa i ne govorim ništa. Prema očigledno pogrešnom verovanju, onome ko sledi ovaj metod, dešavaće se samo dobro.
Mi novinari u Srbiji (čast izuzecima) koji bi po pravilima službe trebalo da formiramo nekakvo javno mišljenje, ne samo da ne vidimo, ne čujemo i ne govorimo ništa, već gotovo svakodnevno, narodu koji je i onako izgubljen u trudovima svakodnevice pisanjem ili pričom o budalaštinama, serviramo novu dozu ludila. Čak i u sportu. Umesto da budemo sredstvo društvene kontrole i vlasti i opozicije, mi slepo sledimo političare koji nam decenijama već prodaju maglu i farbaju nebo, stvarajući sistem bez ikakve odgovornosti za svoj rad. E sad, znam i ja da je političko-tajkunska mafija kako reče Vesna Pešić uzurpirala gotovo sve medije u ovoj zemlji. Ja bih dodao da je sve to „služba“ aranžirala i da su nam ti isti oduzeli gotovo sva prava, osim onoga da plasiramo sve što oni imaju da kažu.
Na urednička i direktorska mesta (opet čast izuzecima) doveli su ljude, kako se kaže od zla oca i od gore majke i pomoću njih stvaraju javni život u kojem je sve laž osim smrti. A mi „novinarska raja“ ćutimo iako niko i nikada ne može da nam uzme pravo na pobunu. Svakog dana gledamo u te naše novine i u te male ekrane kao u ogledalo. I svakoga dana želimo da ga razbijemo, kao da je ogledalo to koje treba da bude slomljeno, a ne mi ti koji treba da se promenimo i pobunimo.
Uzmimo, na primer, dvomesečni štrajk kolega na TV Avala. Zar to nije bila idealna prilika za pobunu kompletnog srpskog novinarstva protiv te političko-tajkunske mafije. Šta mislite, šta bi se dogodilo da smo svi, i slovima svi novinari Srbije (i UNS i NUNS), umesto što svakodnevno do besvesti citiramo šta je ko od političara, funkcionera i tzv. javnih ličnosti izjavio, objavili jednodnevni štrajk, napustili male ekrane i redakcije i pridružili se kolegama iz TV Avala? Bio bi to planetarni događaj posle kojeg ništa u ovoj našoj „nemoj“ i „gluvoj“ Srbijici ne bi bilo isto. Naše „mudro rukovodstvo“ i još mudrija opozicija, Nikada nam neće dati pravo da ih bilo šta pitamo, tražimo odgovore i odgovornost. To pravo moramo izboriti sami. Kad to kažem, mislim na pravo da u direktnom sučeljavanju sa predsednikom države, predsednikom vlade, parlamenta, ministrima i svim drugim funkcionerima, javno pitamo: Na osnovu kojih rezultata posle četvorogodišnjeg katastrofalnog „obnašanja“ vlasti tražite od naroda novi mandat da vladate?
I tako sve do sporta, bolje reći fudbala. Na osnovu čega aktuelni predsednici Zvezde i Partizana hoće i dalje da upravljaju klubovima koje su doveli do prosjačkog štapa? I ako predsednik Partizana ima kakav takav odgovor (višestruki je prvak beogradskog pašaluka), predsednik Zvezde je klub pretvorio u „ugostiteljsko preduzeće“. Na terenu Marakane rivale ugošćuju tako da bodove uzima kad ko hoće i koliko hoće, a u upravi kluba novac se deli kome i koliko treba. Pre tri godine, kad je došao na čelo kluba, aktuelni predsednik je nasledio dug od 18 miliona Eura. Danas Zvezda duguje 42,5 miliona. Neko (?) za taj „udarnički“ rad na povećanju duga nagrađuje čelnika kandidaturom za novi mandat. Zašto nadležne finansijske službe ćute, zašto ga niko ne pita gde je taj novac ispario? I svi novinari na tu temu ćute, kao da je ćutanje stvarno zlato.
Nije, međutim, svaki muk u društvu znak odobravanja. Svojevremeno je Miloš Obrenović kao najbolji poznavalac „rajinskog mentaliteta“ ovako savetovao svoje pandure: Ako se raja buni – udri je, a ako ćuti – popuštaj.
Sam Bog zna, koliko današnji „naši Obrenovići“ mogu da vladaju uz pomoć lakirovki većih nego kod svih prethodnih režima zajedno (jer se sve moguće afere guraju pod medijski tepih), da li im se makar malo crni pred očima od ovakve naše „ružičaste“ stvarnosti?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
