Po jedna bivša novinarka – beše li – Pinka i BK, direktor jednog, tri četvrt državnog, preduzeća, dvoje suvlasnika „Grand prodakšna“ (… zvezda, parade, šoua, te „Narod pita“, pride), jedna aktuelna voditeljka roze televizije, jedno nacionalno „Lane“, jedan Vuk samotnjak i, naravno – Džej.
To li sam samo upamtio od dve nedelje najlepše srpske bajke iz Vimbldona?
Da budem iskren, ne mogu da zaboravim ni komentar sa jednog vrlo posećenog portala: „Možda bi bilo bolje da je Nole izgubio, samo da nas ovaj ostavi na miru.“
Niti (dan posle Conge) vapaj Srđana Đokovića, po zanimanju oca: „Ovo je Novakova stvar, njegove porodice i naroda, iskrenih ljubitelja ovog sporta i Novaka i onog što on radi, čega se sve odricao svih ovih godina da bi postao broj jedan. Najviše on, a uz njega i porodica. Niko drugi ne može i ne sme da se kiti perjem koje je rezervisano za Novaka, njegovu porodicu, narod i zemlju!“
Ostavite nas na miru, kao da je hteo izmoliti. Ali, nisu ga svi „ispoštovali“. Jedan je, eto, „kao građanin Srbije“ zapucao čak do Londona, da odgleda finalni meč, po cenu „da zamalo umre“ (završen citat).
No, moj je „utisak nedelje“, a možda i leta – čast Novaku – lucidni Boža Đelić. Jer, dok se u Nemanjinoj i na Andrićevom vencu, naši evrofanatični „Idoli“ ubiše od dokazivanja da to što smo čuli iz Brisela, Berlina, Ljubljane i tome slično, nismo čuli, potpredsednik naše Vlade zadužen za evrointegracije, u napadu iskrenosti, dan uoči istorijskog finala, priznade: „Dugujemo istinu građanima – pre ulaska u EU mora se pronaći rešenje za kosovski problem!“
A taman kad se tamo, u štabu, poverovalo da je trijumf najpoznatijeg od kosovskih Đokovića bacio u zasluženi zasenak pregovarački podvig najpoznatijeg Borka među Stefanovićima; tek što je počelo da izgleda da je Novakova pobeda efikasno spinovana u mudar državni projekat „Srbija 2020“ realizovan oho-ho pre roka… Ispade da su džaba krečili Krstić i ostali Šaperi; badava su Tadić, Dačić, Đilas, Samardžićka i ostale pristalice onog učenja po kome je uspeh zarazan, zbog ušteda u državnog budžetu, čestitali Novaku preko televizije, umesto putem preskupe Pošte.
Elem, dajte „de-es-esovci“, već jednom, odlučite se – je li Kosovo priznao nesrećni Borko, Tadić sredinom 2008, vaša vlada javnim samoubistvom u februaru iste, kada se Kosmetu, možda još i moglo nekako da pomogne?
Ja, na primer, a uzmimo da se malčice razumem u Kosovo, jer sam se novinarski vrlo bavio njime do sredine devedesetih, ne mislim da je Borko izdajnik, ali niti da je sporazum Tahiri – Stefanović bilo kakva pobeda državne politike Srbije ili dobit za Srbe na Kosovu, bilo severno, bilo južno od Ibra.
O nekakvom pragmatičnom dogovoru da i ne zborim. Je li kompromis za kosmetske Srbije da, između dve moguće opcije – tablica „RKS“ (Republika Kosovo) i „SRB“ (Republika Srbija) dobiju utešne oznake „KS“ (Kosovo)? Bilo bi jedino ako bi se ovo čitalo kao „Kosovo – Srbija“. Ali se, na žalost, ne čita.
„Eeej, kad se samo setim“ – što bi rekao Balašević – da su neki važni albanski lideri iz Prištine, sve do sredine devedesetih, u vreme plana „Z-4“, bili spremni i na mogućnost da Kosovo unutar Srbije dobije onoliko samostalnosti koliko Srbi u Hrvatskoj.
Lepo je što je u nedelju naš šef države, priznajući krivicu za svoja neispunjena obećanja, pravio odstupnicu i izražavao spremnost da Novaku Đokoviću odmah ustupi mesto predsednika Srbije. Ali, iz ovakvog silogizma sledi zaključak da je predsednik umislio da je on kalibar, ako ne Nadala, ono makar Rodžera Federera, jer pred lošijim od Novaka, veli, ne bi odstupio.
Ipak, imam rešenje.
Ima u jednom crtaću scena u kojoj vuk izlazi iza drveta i grlenim glasom se predstavlja uplašenoj Crvenkapici: „Ja sam strašni vuk!“ Uzmimo da će se naš ministar spoljni Vuk i nadalje baviti tenisom ili koketiranjem s nacionalnom opozicijom, dakle, svim i svačim osim sopstvenim poslom. Kao, uostalom, i ministar za Kosovo i Metohiju; kao i predsednik lično koji je od silnih marketinških iventa zaboravio šta mu je, po Ustavu, činiti. Na kraju krajeva naši se državnici, uglavnom, slikaju, a politiku vode šefovi kabineta.
Pa je moj predlog u sledećem. Ako predsednik već planira da se povuče, neka, namesto njega, strašni vuk postane – Boža Đelić. Ionako su ga njegovi „žuti“, dva puta „ispalili“ za premijersko mesto.
A Novak Đoković šef pregovaračkog tima za Kosovo. Za početak.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
