Onih ludih devedesetih, prošloga veka, kolala je gradska legenda, prema kojoj nema tih predizbornih uslova pod kojima bi srpski liberali Nikole Miloševića i Koste Čavoškog izašli na izbore. A ovih dana se ispisuje novokosovski kontramit: Nema tih ucena i poniženja zbog kojih bi srpski vladajući trijumvirat prestao da uteruje severne Srbe Kosmećane na predstojeće izbore u Republici Kosova!
Kao što i zloslutih u poslednjoj kolumni – Dačić je, na srpsku žalost, opet „pobedio nepravednu međunarodnu zajednicu“, pa smo stoga, cele protekle nedelje, slušali, manje – više, ovakve agitpropovske paškvile: „…Ovi izbori imaju veliki značaj za dalji razvitak naše zemlje, za njenu nezavisnost, za dalje jačanje naše narodne vlasti i razvijanje naše narodne demokratije… Ovi izbori vrše se u vreme teške i veličanstvene borbe svih naroda naše domovine, svih radnih ljudi naše zemlje da, uprkos svim teškoćama bilo odakle one dolazile, izgrade život u slobodi, materijalnom blagostanju i ljudskom dostojanstvu. Narodi naše zemlje izlaze i na ove izbore u ujedinjenoj opštenarodnoj političkoj organizaciji Narodnom frontu kojim rukovodi Komunistička partija Jugoslavije na čelu s drugom Titom.“
Ako danas, na kraju citiranog pasusa dopišete, recimo „…ujedinjenoj opštenarodnoj političkoj organizaciji Građanskoj inicijativi „Srpska“ kojom rukovode SNS i SPS, na čelu s drugovima Dačićem i Vučićem“ – tekst kojim sam preuzeo iz „Biltena predizbornog takmičenja Gradskog narodnog fronta“ (Požarevac, 24.3.1950) potpuno bi izdržao probu vremena.
A onda, u svetu nedelju, o svetom Mihailu Kijevskom, grom iz vedra neba sa Hilandara: Vulin se, biva, „pričestio pred kosovski boj“! Ministar, doduše bez portfelja, ali sa preteškim bremenom Kancelarije za KiM na plećima i sa braćom sa liste „Srpska“ (šta više, ako je verovati slici na portalu tiražnog dnevnog lista, bilo je tamo, bože mi oprosti, i sestara Srpkinja!?) ruku pod ruku, posetio Atos, gde je hilandarsko bratstvo dalo blagoslov njegovim kandidatima za Tačijeve izbore od 3. novembra – saopštila je ta Kancelarija, a bez imalo sumnje verno preneli režimski mediji.
Bože mi još jednom oprosti, iz svega obnarodovanog, prost čovek može samo da zaključi kako se sa ovima (mislim, Vulinovim šefovima) nije igrati jer iza njih, eto, stoje i nebesa, tj. i sam bog im je poverio mandat. Pa čak, nekima od njih, biće, oprostio i poslaničke zakletve koje su, kao predstavnici radikala, po srpskim hramovima davali nad „Svetim pismom“, pre nego što će, sa sve zastupničkim mandatima, prebeći u naprednjake…
Eto, i ja sam onomad bio na Svetoj gori i ne bih to nikada javno ni pominjao (ne uzimaj u usta zabadava i bez velike nevolje ime božije) da sada, retroaktivno, nisam saznao iz kojih se sve razloga, zapravo, ide na hilandarski hadžiluk. Da sam znao za šta se sve u manastiru Nemanjića (ako je verovati Vulinovima) dele blagoslovi, ja bih tamo već bio poslao našu „prvu sestru karmelićanku“, predsednika Ustavnog suda srbijanskog, da ga sveta vodica ohrabri da radi svoj posao i konačno bekne – jesu li Borkovi i Dačićevi sporazumi u vezi s Kosmetom u skladu s Ustavom Srbije ili nisu. A ne da ga PPV lično mora da podseća kako mu 13.000 ustavnih inicijativa i zahteva stoji u fioci, a on našao da odlučuje o Miškovićevom protivustavnom pritvoru.
A ja tu ne bih imao šta da dodam ili, što reče Čola, ne bih ja tu ništa dir’o.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
