Odnarođavanje vlasti

Jeste, doduše, naš kancelar i prvi demagog Srbije, izigravajući kuraž za po kući, partijskim pozaposlenicima po ministarstvima, kao, „ukrao“ Novu godinu. No, tek pošto je, prethodno, postao i njihov Deda Mraz: državne birokrate neće dobiti novogodišnje paketiće, ali neće, dok je Kori Udovički (to je ona što je, još pre 10 godina, „savetovala“ umirovljenike da prodaju svoje „prevelike“ stanove, pa da jedu od tih para) – ni otkaze, jer su radi njihovog opstanka na izmišljenim radnih pozicijama, danak u krvi, znoju i suzama već platili penzioneri.

Guvernerka Tabaković, koja uopšte ne liči na onu blagorodnu, trpeljivu i konstruktivnu Jorgovanku iz opozicionih dana, u neprekidnom svađalačkom monologu, objašnjava uz vetar kako je pad kursa dinara u najboljem interesu građana Srbije. Nikoga u ovoj državi ne brine što su advokati, već dva meseca, na ulici, umesto u sudnicama; što prosvetari, ima tome ceo mesec, skraćuju časove na 30 minuta; što je Filozofski fakultet u Beogradu, gotovo pun semestar, u kvadriplegičnoj paralizi; što su stanari novobeogradskog naselja u Ivana Ribara, namesto u toplim stanovima – na ledenoj košavi…

Da budem i malo ličan: Koga je u prestonici briga (da li doktora Malog, da li specijalnog Vesića i tome slično) što, najmanje, 10.000 stanara razrovane Vojvode Stepe i okolnih ulica, od početka leta – po planu bi trebalo do polovine sledeće godine, a kako radovi još u prvoj, od ukupno četiri faze, kasne već dva meseca, pitanje je kada će ovaj „Skadar na Bojani“ biti dovršen – ne može da dođe do svojih stanova, do svojih parking i garažnih mesta? Investitor stvarne „Vojvode Stepe u živom blatu“, u dužini od četiri kilometra, isti je onaj investitor makete „Beograd na vodi“, dakle grad Beograd, a on je i osnivač Komunalne inspekcije, ali i JKP „Parking servis“.

To što Grad ovim građanima nije obezbedio neko drugo mesto za parkiranje, bar na udaljenosti jednog kilometra od njihovih stanova, makar ga i ponovo plaćali, ne smeta nekom komunalnom fićfiriću da svoju dnevnu normu naplaćenih kazni ispunjava, recimo, u Bulevaru oslobođenja gde parkirana vozila niti smetaju ometanju saobraćaja, niti prolasku pešaka, niti postoji znak zabrane parkiranja, niti je auto bio parkiran na „javnoj zelenoj površini“, jer tu nema ni parka, ni zelenog ni rekreacionog prostora. Pauk vam ‘ladno „ukrade“ auto, a „prenos vozila“ (zbog Ustavnog suda, ne smeju da priznaju da je to kazna) košta vas, u startu, devet hiljadarki. „Žalba ne odlaže izvršenje“, moguće je da platite još pet hiljada odložene kazne, a lopovi iz „Parking servisa“ nemaju obavezu da vam daju na uvid materijalni dokaz (fotografiju) vašeg vozila „u prekršaju“!? I sve to – „u interesu građana“!? Kojih građana, bahati odnarođeni lihvari iz državne birokratije?

Pesma u duhu zadušne liturgije kojom je onaj mladić, pre neki dan, „otpevao“ kontroloru zašto neće da plati kartu za gradski prevoz, završila se rečima otrežnjenja: „Poštovani građanine, vi ste uvučeni i navučeni na ovo!“ Izlaz je, verovatno, u kolektivnom skidanju zavisnosti od ovih demagoških opijata i njihovih političkih „dilera“.