Oruđe Proviđenja

Moj profesor Emil Vlajki definisao je propagandu kao „prisilnu sugestibilnost“; praktičari su pisali da je to ona vrsta komuniciranja u kome je dozvoljeno sve, sve, pa i laž. A večni Gebels je nepretenciozno zaključivao kako se propaganda pokazuje kao dobra ako, u nekom periodu, uspe da podigne i zapali narod za nekom idejom. Ljudi kažu da su ideje u oblacima – govorio je dr Jozef – a kada se pojavi neko ko u reči stavi sve ono što drugi u srcu osećaju, onda oni kažu: „Da! To je ono što sam oduvek želeo i čemu sam se oduvek nadao.“ Gebels je to dokazivao i ličnim iskustvom: To je ono što se dešava kada neko prvi put čuje Hitlerove govore. Sretao sam ljude koji su po prvi put prisustvovali Hitlerovim govorima, i oni su rekli sledeće: „Ovaj čovek je rekao ono što sam godinama tražio. Po prvi put je neko dao oblik onome što ja želim.“ Drugi su bili zbunjeni, ali, iznenada, i oni su ustajali i uzvikivali: „Bog je poslao nekog da izrazi moje patnje.“

Pa, hajde da vidimo – predlažem ja – kako je to Hitler, recimo, u svojoj novogodišnjoj poslanici, ispratio 1938. godinu: „Sa ovom godinom prolazi ne samo šesta godina nacionalsocijalističke revolucije, koja je ustanovila novo vođstvo naroda i države, nego, pre svega, godina najbogatija događajima, koje naš narod vekovima ne pamti. Ako je rad naše stranke i nacionalsocijalističkog pokreta u prvih pet godina uglavnom bio posvećen prebrođavanju unutrašnjih političkih, socijalnih i privrednih nevolja našeg naroda, onda je naš pokret uspeo u poslednjih 12 meseci da reši najveći problem našeg spoljnopolitičkog položaja. Kada se na završetku ove godine, najbogatije uspesima u našoj istoriji, osvrnem na prohujalih 12 meseci, osećam se duboko zahvalan Proviđenju, ali i mojoj stranci. Nacionalsocijalistički pokret izvršio je to čudo. Ako je Proviđenje dopustilo da se ovo delo uspešno obavi, onda je naša stranka bila oruđe Proviđenja. Ona je, godinama neumornog rada, omogućila u odlučnom času meni, kao svome vođi, koji je tačno znao da ima za sobom kompaktnu snagu cele nacije, da branim pravo na život našeg naroda, pa čak po cenu opasnosti od krajnih i najtežih posledica.

Ali, ja pre svega upućujem zahvalnost celom nemačkom narodu. On je svojim divnim držanjem znatno doprineo da kod zluradog sveta koji nas okružuje ubijemo svaku nadu u propast našeg naroda. Nijedan od takozvanih demokratskih državnika nije ni izdaleka, u ovoj godini, imao pravo da govori u ime svog naroda kao ja. To je pripomoglo da se reši bez rata jedno evropsko pitanje koje je jednom, ovako ili onako, moralo da bude rešeno. Vrednoća nemačkog seljaka obezbedila nam je, pri tome, ishranu nemačkog naroda. Nemački radnik uspeo je da u našoj privredi izvanredno poveća proizvodnju. Naročita moja zahvalnost pripada onima stotinama hiljada koje su zapadni front Rajha okružile oni zidom čelika i betona za koji mi znamo da nikakva sila u svetu nije u stanju ma kada da ga probije. Pored sjajnih dela odbrambene sile, nalaze se ne manje sjajna dela u oblasti privrede i naše uprave uopšte. Mi smo svesni obaveza nastalih iz našeg prijateljstva prema fašističkoj Italiji. Te su obaveze neprekršive. Ali, mi zahvaljujemo i drugim državnicima koji su u ovoj godini hteli da sa nama traže i nađu puteve ka mirnom rešenju neodložnih pitanja. Što se tiče velike svetske politike, naš je stav uslovljen Antikominternovskim paktom… U budućnosti predstoje nam sledeći zadaci: Prvi zadatak jeste i ostaje, kao i u prošlosti, vaspitanje našeg naroda u nacionalsocijalističkom duhu. Drugi zadatak sastoji se u unapređenju i jačanju naše vojske. Trećim zadatkom smatramo sprovođenje četvorogodišnjeg plana, zatim rešenje pitanja nedovoljne radne snage, kao i privredno uključivanje novih oblasti Rajhu.“

Uputstvo za čitanje: Svaka sličnost sa stvarnim likovima i događajima je slučajna.