Taman kad sam nastavljao tezu iz prošle kolumne, po kojoj nije važno šta je o pojmu „Beruf“ („poziv“) Veber napisao u „Protestantskoj etici“, već kako to različito razumemo i tumačimo Veliki Kancelar i moja malenkost – na i-mejl mi je stigla „Deklaracija o stvaranju Velike Bosne i Hercegovine“.
Inicijator Mirad Hadžiahmetović iz Zenice; suma sumarum: pošto smo svi mi pomalo Bosanci, „Velika BiH“ bi, teritorijalno, bila „Juga“ bez Slovenije, Makedonije i Kosova!
Zanimljivo je da g. Hadžiahmetović inicijativu adresuje na Predsedništvo BiH i predsednike Crne Gore, Hrvatske i, pazi sad – Srbije. Dakle, ustavno i pravilno, na NJegovu ekselenciju, a ne Kancelara. Lepa ideja, ali gde nađe da baš sad, usred velikih jesenjih radova pečenja rakije (to je taj „Beruf“, kako ga ja kapiram), deranžira našu NJegovu Ekselenciju koji glavu ne diže od posla toliko da je zaboravio da obeleži i ulazak u sedamnaesti mesec otkako njegov kroki krokija plana platforme o Kosovu čami čekajući skrajnut kao pokazivač među stranicama Luterovog prevoda „Starog zaveta“?! Kad smo kod toga, Kancelarev omiljeni termin prvi je upotrebio (starozavetni) Isus Sirah, što biblioprevodilac Luter čita u smislu „ostaj u svom pozivu“. Pre Lutera, prevodioci Biblije na nemački koristili su reč „Werk“ (delo) ili u značenju „rad“ – „Arbeit (… „maćt frei“, piše i danas na ulazu u logor „Aušvic“). Dakle, kao što priznaje i sam Veber, ova reč „potiče iz duha prevodilaca, a ne duha originala“…
Naši prijatelji Amerikanci, recimo, toliko štite Ustav Kosova da, evo već tri godine, ne može da se formira ni simbolična „Zajednica srpskih opština“, i toliko slobodno prevode Ustav Srbije da, po njima, eto, Srbija ne sme ni rečima da brani 15 odsto svoje teritorije.
Bajden je – kao što je onomad Klinton usred Budve pozdravio svoje „makedonske domaćine – prilikom nedavne „posete Hrvatskoj“ (pardon, Srbiji – srpski mediji su prećutali ovaj gaf američkog potpredsednika), našem Kancelaru ostavio i pozivnicu da, dva dana uoči Dodikove vizite Putinu, bude, u žiži američke predsedničke kampanje, gost „Klintonove globalne inicijative“. Čime mu je dao mogućnost da uživo vidi Bilija i Čelzi Klinton, Suzan Diker, ali i Ben Afleka i Ćamila Durakovića. E, da bi se naš Kancelar koji, inače, ne voli (ili ne sme?) da se meša u rasprave u vezi s referendumom u RS/BiH, najdirektnije umešao u američke izbore i to na strani moguće pobednice ili poraženice?! Usput, ovu privatnu fondaciju Klintonovih „NJujork tajms“ je optuživao da je dobijala na desetine miliona dolara iz Saudijske Arabije i drugih zemalja koje je (upravo u vreme ministrovanja Hilari Klinton!) Stejt department optuživao za kršenje ljudskih prava. Inače, prema junskom istraživanju agencije „Blumberg“, 72 odsto američkih birača bilo je zabrinuto što je fondacija Klintonovih primila novac od stranih donatora u vreme kada je Hilari bila državni sekretar… Naš Kancelar (ili neko ko, valjda iz ljubavi prema Srbiji, plaća ovu vrstu preskupih usluga) ne štedi na savetima najskupljih lobista, počev od Blera koji našem Kancelaru dođe nešto kao logotet Pribac Hrebeljanović caru Dušanu, pa Fratinija, Stros Kana, Klintonovima bliske „Podesta grupe“ koja je, paralelno, radila i za Kancelarevog arheneprijatelja Miškovića i tome slično… Hoće li ušetati i na neko Trampovo lobističko veče, makar da, kao oni dovitljivi Banjalučani, Melaniji uruči poklon cipelice, u ime Srba („ma, pusti Srbe, šta oni misle, važno je šta ja odlučim“) koji ga vole u inat Hilari i Kancelaru? Mada, eto, i bez direktne podrške našega Kancelara, Putinovi uknjižili, čak i za njega nedostižnih, 54 odsto, ali je Kancelarev (opori) utisak nedelje, 18. rujna, ipak bio Angelin poraz na lokalu u Berlinu…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.