Parade licemera

Pa, vi sad ne verujte tradicionalnom čaranju, vračanju i proricanju u Srba! Britanski ministar za Evropu i opunomoćenik nemačke vlade za ljudska prava, promptno, u nedelju popodne, priopćili da je održavanje „Parade ponosa“ važan i pozitivan signal za pristupne pregovore Srbije sa EU uoči otvaranja poglavlja 23. Onaj File, pride, zaključio da uspeh „Prajda“ (u organizaciji srpske policije, američkog ambasadora i šefa Misije EU u Srbiji – dodajem ja) označava prekretnicu u savremenoj istoriji demokratske Srbije!

Svako od nas ima u svojoj okolini nekog seksualno različitog. Ali, kao što je, srećom, podbacio „odziv“ samozvanih „profesionalnih prevaspitavača“ i huligana, tako na zboru u Nemanjinoj nije bilo više od nekoliko desetina pripadnika LGBT, računajući i one radikalne „pedere po zanimanju“ i „profesionalne lezbejke“ (a to nema veze s njihovim seksualnim opredeljenjem), čiji se „vapijući glas ugroženih“ sveo na rečenicu onog dečka iz rijalitija „Veliki brat“ koja vređa građanstvo Srbije. I to, nezavisno od njegove religijske (kao i najveće veroisposvesti – hrišćanstvo, islam, judeizam – niti ateisti „ne umiru“ od previše homofilije), etničke, socijalne, pa ako hoćete, i seksualne orijentacije: „Mi smo strana ljubavi, oni su strana straha!“. Poruku izgovorenu pod slikom patrijarha srpskog, uz „ljubavni zov“: „Milion dolara dajem da budeš moj“. Zbog čega se, usput, setih kako je, onomad, zbog mnogo benignije smehotresne fotomontaže, muftija Zukorlić bacio fatvu na mog druga Zozona iz Blica…

Šta Kazimirovićeva mađija dalje veli – hoće li se kancelar, na koncu, ipak, osramotiti? Neće, ako i svim drugim manjinama, diskriminisanima, prognanima, prezrenima i svim ostalim sužnjima koje mori glad dopusti da, kad god to požele, zaustave život u gradu, prepreče gdekoju prugu, blokiraju autoput. Neće, ako odobri i neki sledeći „pohod na Hadžet“ uniformisanim momcima, jer i oni su manjina. Pa, zašto ne bi i Srbi proterani sa Kosmeta svakoga dana, po ulicama „kruga dvojke“, zahtevali ispunjenje svojih „prava zagarantovanih Ustavom Srbije“, a da na čelu kolone idu, na primer, dva Majkla (ekselencije Kirbi i Devenport)? Neće, ako dozvoli da se i stotine hiljada Beograđana, sa sugrađanima Romima pristiglim sa juga Srbije, privremeno nastane u nehigijenske straćare i tu čekaju socijalni „krov nad glavom“. Neće, ako se seti da su diskriminisani i svi vozači koji, za 20 kilometara pređenog autoputa od Novog Sada, plaćaju 330 dinara, kao i oni koji putuju 100 km do mađarske granice. Neće, ako i hiljadama nas koji su, juče između pola osam i pola 10, kasnili na posao, zbog, navodno, jednog pokvarenog semafora i nekog autobusa GSP, dozvoli da, u to ime, prošetamo sredinom Kneza Miloša…

London ima svoj „Hajd park“, Beograd je davno rekao da je Ušće mesto za mitinge i karnevale. Pravo je da to važi za sve, a ne da se fudbal igra u ponedeljak. Znate onu o legendi „Sarajeva“ Asimu Ferhatoviću – „Neđelja, dan kad je otiš‘o Hase…“? Daj bože da moj omiljeni prorok, Mileta Živanović Crkvar, sa Tresibabe, pre dva veka nije bio u pravu, kada je prorekao ove današnje Vučićeve reforme: „Po kancelarije idu ajduci! Od oke – ostaće litra!“ Što je značilo: nastaće redukcija u svemu, pa će se i pravda umanjiti.