Država je važnija od svake, pa i moje stranke. Ne želim jaku (…) stranku u parlamentu jedne slabe države… Podrška Zapada nikad nikom u Srbiji nije donela glasove. Naprotiv, oduzela ih je.
I tome slično. Na pomenute pragmatično-patriotske reči slučajno sam naleteo prelistavajući svoju izbledelu novinarsku beležnicu iz oktobra 1994. Tragao sam, naime, za odgovorom na pitanje zašto ovdašnji evroatlantski skeptici, ni ovaj put, nisu uspeli da akumuliraju narodnu energiju i politički oplode svoje javno opredeljenje protiv severnoatlantske alijanse.
A sve im se namestilo. NATO im došao „na noge“, „na mesto zločina“ i tako to. Prema istraživanju Cesida, obnarodovanom pre neki dan, dve trećine građana Srbije protivi se „ufuru“ Srbije u ovaj vojni savez; 65 odsto ispitanika smatra da nezavisnost Kosova naše vlasti ne treba da priznaju ni po koju cenu, a smanjila se i podrška ulasku Srbije u Evropsku uniju…
Ali, opet – ćorak. Koštunica je, kao Tadić 20. februara 2008, imao preča posla od protestnog skupa sopstvene stranke; Bećković poslao brzojav, a Velja se, valjda, izvinio.
Znam da nije politički oportuno da to priznam, ali, povodom NATO gostovanja našem prestonom gradu, moje simpatije ponovo osvojiše Čedini liberali i Šešeljevi radikali.
Ovi drugi, ako bih odlučivao po srcu, imali bi me uz sebe.
Ovi prvi – ako stvarno želimo u EU što brže i po svaku cenu – imaju lako dokazivu matematiku na svojoj strani. Prečica do EU jeste ulazak u NATO. Prosto, Pitagorin prilaz stvari: „Kvadrat nad hipotenuzom, to zna svako dete, ravan je zbiru kvadrata nad obe katete“.
Iz Demokratske stranke i njenih 18 i po vladajućih koalicionih partnera nas, dakle, i glede NATO, foliraju. Ponajmanje je tu državničke mudrosti i odlučnosti, ma kako nas sve skupa spinovali u to.
Ah, da: čovek koji mi je dao onaj intervju čije delove sam citirao na početku kolumne, zvao se Zoran Đinđić.
Bio je predsednik stranke koja je umela da koketira, ali i žonglira. Partije koja je, gledano iz ugla onoga što ona danas prodaje kao svoj identitet, poništila jedan deo svoje istorije, ali i ljudi koji su je činili od 1990. do 2004. godine.
„Ja sam za demokratiju u Srbiji, ali za diktaturu u mojoj stranci“, priznala je onih ludih devedesetih, najhrabrija žena u srpskoj politici tih godina. Danica Drašković.
Moralisti po zanimanju i dežurni demokratski čistunci pravili su od toga sprdnju. Dve decenije posle pokazalo se da su i svi drugi tako „uređivali“ i još „uređuju“ svoje zabrane – stranke, političke feude, medije i ostala sopstvenstva.
Od Miloševića do Tadića, u međuvremenu, važi onaj zaverenički princip Francuske iz doba Marije Antoanete: „Faites parler la Reine“ („Nastojte da kraljica kaže koju reč za vašu stvar“).
Iščekujući konačno izjašnjenje najjače stranke vladajuće koalicije da li vidi Srbiju u NATO-u ili ne – „nabodoh“ slučajno sajt www.putemzoranadjindjica.rs. I zamislite, iako se poziva na političku zaostavštinu Zorana Đinđića – nije „eldepeovski“.
Osnivači se deklarišu kao „stari, istrajni članovi Demokratske stranke“ koji su se od njenog osnivanja borili da, kada dođu na vlast, stvore „jedno uspešno i moderno društvo sa narodom koji radi i koji je zadovoljan što vidi perspektivu za sebe i svoju decu…“
Priznaju, kažu, i deo krivice što su „oni koji vladaju u ime DS daleko od zacrtanih ciljeva na zajednički projektovanom putu; program DS se izgubio, a početna strategija volšebno promenjena“.
Ali, vele – a tvrde da je među njima dosta bivših poslanika i dužnosnika DS – „napuštati DS nije odgovorno niti je pametno“ i dodaju: „Uostalom, nama, starim članovima DS, sve priliči sem pesimizma i odustajanja.“ Diskutabilna je, međutim, snaga ovog glasa. Jer, više nije problem samo DS. Problem je što skoro sve stranke hoće, pošto-poto, da liče na DS.
O eri Marije Antoanete i Luja joj Šesnaestog, Cvajg je, između ostalog, napisao: „Tako svim moliocima, sležući ramenima, odgovaraju ministri, jer rang i titule, položaje i penzije daje samo kraljičina ruka… U tom krugu cvatu položaji, tamo teku penzije, tamo se ubire milost koji su drugi istrajnim radom desetine godina tražili.“
Sve je isto, samo se imena „kraljica“ menjaju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
