Ne dočekah još (a evo ga, 21. je mesec) da Kancelareva kancelarija za hitne odgovore prouči platformu s Andrićevog venca, ali doživeh da se, makar i u suton svog mandata, barem u Briselu, naš Kroki krokija predsednika Republike pita o „svetoj srpskoj zemlji“!?
No, moja tema je ovaj što, izgleda, još živi u nadi da će u Beloj kući, unatoč svim prodanim dušama, stolovati „maj darling“ Hilari, a ne Tramp. Ma, jeste li samo videli kako mu je malo potrebno da bude baš srećan: samo pola sata telefoniranja sa Berlinom… Pa se mislim nešto, ako kancelarka Merkel odluči da se prihefta Obaminim sankcijama Dodiku, hoće li se i naš Kancelar, pošto se istom (nemačkom) Bogu moli, kao i jedan mu od prethodnika, đeneral Nedić – predomisliti, iako je, već velikodušno blagoizvoleo da izjavi kako se Srbija neće pridružiti kaznenim merama protiv Banjaluke…?!
Dakle, kvislinško glasilo „Srpski narod“, u broju od 10. januara 1943, objavilo je, povodom 10-godišnjice dolaska na vlast Hitlera i nacionalsocijalista, čestitku, iz pera predsednika „vlade narodnog spasa Srbije“, ondašnjem nemačkom kancelaru koja, da oprostite, kao jaje jajetu, priliči stilu komunikacije naših sadašnjih vlastodržaca: „Dolazak nacional-socijalista na vlast u Nemačkoj pre 10 godina bio je od sudbonosnog značaja ne samo za nemački narod, već je i od ogromnog istorijskog značaja za sve evropske narode, za celu Evropu, kao i za ostali svet…“
Samo osam meseci docnije, đenerala Nedića je, u sedištu nemačke vrhovne komande, u barakama razmeštenim u jednoj šumi, 10 minuta kolima od Edena, u istočnoj Pruskoj, primio Firer lično. Ako je verovati zapisniku Ozne sa saslušanja predsednika „vlade narodnog spasa“ (29. januara do 5. februara 1946), Nedić se pohvalio kako je on lično uspeo da izdejstvuje kod Hitlera da Nemci odustanu od sprovođenja naredbe da se stotinu Srba strelja za jednog ubijenog Nemca, a 50 za ranjenog; da ukinu slanje nemačkih kaznenih ekspedicija u Srbiju…
A kad ga službenik Ozne pita „da li su Nemci posle Vašeg povratka iz Nemačke obustavili streljanje Srba“, Nedić ovako odgovara: „Streljanja su vršena, ali ne u onoj proporciji, koja je bila ranije…“
Eto nama utehe. A evo, i našeg današnjeg Kancelara (šta ti je večni usud srpskog građanina?!) kojeg je, od celog višednevnog ekonomskog samita u Davosu, najviše dojmilo ono pola sata telefonskog primanja instrukcija od sadašnje nemačke kancelarke Merkel.
Ruku na srce, jeste onaj neposredni razgovor đenerala Nedića sa Firerom trajao kraće (tek 20 minuta), ali je onaj i onakav Hitler, ako je verovati Nedićevom tumačenju i Ozninom zapisničaru, na zahtev da se ukine naređenje „za jednog stotinu“, pripretio: „Vi ste me Srbi dva puta za srce ujeli i treba ne stotinu za jednog, već hiljadu za jednog“ i da će, ako ga još jednom ujedemo za srce, sravniti celu Srbiju, jer je Srbija nezahvalna, pošto je odbila pakt, a Srbi napadaju njegove jedinice posle kapitulacije Jugoslavije, iako je on (Hitler), navodno, tu Srbiju spasao 1933, „kada su plutokratske zemlje htele ekonomski da je upropaste“. Bivši predsednik „vlade narodnog spasa“ – slika govori – ipak, nije ustuknuo, nije se sagnuo niti, zanesen, klanjao pred Hitlerom. Na tim fotografijama od 18. februara 1943, doduše, ne vide se ni Firerove ruke koje je, vele, baš kao naslednica mu na tronu Nemačke ili naš previsoki Kancelar, držao u položaju piramide, „simbola masona i iluminata“ koji se danas kolokvijalno zove „moćni dijamant Merkelove“…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
