Na jučerašnji dan: 1391 – umro je bosanski vladar Tvrtko I Kotromanić, u manastiru Mileševa krunisan kao kralj Srba, Bosne, Pomorja i Zapadnih strana; 1801 – u zaveri dvorskih oficira ubijen ruski car Pavle I Petrovič Romanov; 1919 – Benito Musolini, u Milanu, osnovao Fašističku partiju; 1999 – predsednik SRJ Slobodan Milošević odbio poslednji ultimatum Ričarda Holbruka – mirovni plan i razmeštanje stranih trupa na Kosovu, posle čega je generalni sekretar NATO aktivirao naredbu o otpočinjanju vazdušnih udara na SRJ. Na današnji dan, 1999, u 20.45, prve NATO bombe na Srbiju, moja malenkost je, sa kolegama i političkim neistomišljenicima iz nekadašnje dnevne „Demokratije“, Vladom Marešom i Vjekom Radovićem, uz tamno točeno, prečula u beogradskoj „Kasini“, a vest o tome ekskluzivno nam je saopštio konobar tamošnji.
Dakle, da rezimiramo: u vazdušnoj agresiji, snage NATO-a, sa kojima je ondašnji Miloševićev portparol Dačić, preko neki dan, u duetu s onim popečiteljem odbrane Gašićem, zapevao „Individualni sporazum“ – koristile su oko hiljadu letelica, u čemu je učestvovao ceo NATO savez, bombardovali su nas svi naši današnji „evroatlantski prijatelj“, osim Islanda i Luksemburga koji nemaju vazdušne snage, časne Grčke, te „guštera“, tj. tada, tek primljenih članica poput Mađarske, Češke i Poljske!
E, sad, posledice pogrešne terapije bombama (američko kodno ime „Plemeniti nakovanj“) kojom su, u ime naših „evroatlantskih prijatelja“, preko „Briselskog sporazuma“, kosmetske Srbe i vascelu Srbiju lečili i preumljavali nadrilekari Vučić i Dačić, pokušava svojim tajnim „kroki planom“ da ispravi NJegova ekselencija Master sremskokamenički, a šumadijski. Ovaj dokument pod superpoverljivim nazivom „Široka autonomija, bez promene Ustava“, Ekselencija je, šifrovano (lozinka „KiM“, odaziv „u okviru Srbije“ – da, dobro ste čuli: „KiM u okviru Srbije“!), obećala kancelaru na sto još početkom ove godine, ali ga, iz razloga hipertajnosti „drži u čežnji“, mislim kancelara, evo već skoro do početka drugog kvartala. Kancelar, kažu moji izvori u vrhu nečega, gricka nokte od nervoze, ne može ni da nasluti s čim će, kada će i kuda će Ekselencija pred njega, pa je već spremio „plan B“, trgovačku ponudu u naturi za predsednika Srbije: ako kancelarova partija Ekselenciji obeća podršku za drugi predsednički mandat, Ekselencija bi mogla da se odrekne malo patriotskog praznoslovlja glede Kosova i – Vuk (ali i cela vladajuća koalicija) sit, a ovce na broju! Ali, jednako sita i skoro pa neokrnjena evrofanatična opozicija, kako, na sopstvenom primeru, objasni Borko s fusnotom (Siriza) Stefanović: on kao ne bi sa Vučićem u vlast, ali da se njega u DS-u pita, on bi kancelara beskrupulozno podržao u evrointegracijama i primeni Briselskog sa sve parafom.
Čemu sve ovo? Pa, da, po ko zna koji put, besplatnim savetom, pomognem našem kancelaru, a time i „budućnosti u koju verujemo“. Elem, pošto ga već ne voli ova kritička elita (zamisli, elita, a kritikuje od Boga datu vlast, čč?), da hitno zaduži onog Babića da mu, uz pomoć Stefanovića, ali dr Nebojše i onog NATO Gašića, formira elitu po meri. Mogu, eto, fanarioti da se zovu, kao oni odabrani Grci u Osmanlijskom carstvu, što su verno služili Vaseljenskom patrijarhu, ali i sultanovoj Visokoj Porti. Uostalom, oni su u srpskoj raji ostali upamćeni kao oni „fenjeraši“ iz carigradskog kvarta Fanar (fenjer) koji su, 1776. ugasili Pećku patrijaršiju, i tokom fanariotske uprave, u ime sultana, činili sve da pogrče srpsku crkvu. A kancelar upravo čini jedan sličan napor, ali mu ne ide baš najbolje…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
