Ples sa Vukovima

Negdašnji „kralj ulica i trgova“, magični guru tranzicionog srpstva, Raspućin s političkog prelaza iz monizma u pluralizam, kako se to ekspertski, je li, kaže, čovek koji je o Kosovu zborio kao o „srcu Srbije“, Sandžak definisao kao „Staru“, a BJRM od milošte prozvao „Južnom Srbijom“ – dakle, stari Vuk – još jednom je pričao ono što ne misli, predlagao ono u šta ne veruje i prizivao ono što ne želi.

Novogovor ovog Vuka otkrivao je samo jednu nakanu – da biračima pokaže kako i nad Čedomirom ima Čeda.

Koštuničin i Cvetkovićev „spoljni momak“, dečko koji je, pre nego ga postavilo ministrom, u radnoj knjižici imao ubeleženo još jedino radno iskustvo savetnika predsednika države – dakle, mladi Vuk – u roli Kalimera, obrušavao se na „truli“ Zapad, uzimao u zaštitu Čičine kosti, prizivao Ruse, Azerbejdžance, Indonežane i Špance, dok su vazduhom, zapravo, tinjale otrovne strelice ka odmetnutom šefu kabineta, onom specijalisti pregovaraču.

Govorio je ovaj Vuk od Demokratske – s provaljivim ciljem – „narodskim“, jezikom (tri u jednom) pravog radikala, narodnjaka ili naprednjaka.

„Davitelj protiv davitelja“ mogao je da trlja ruke. Mislim, onaj reditelj, glumac, muzičar, šta li…? Jednim činom glavni režiser zadovoljio je obe potencijalne publike. Ili ih, barem, dovoljno naoštrio jedne na druge, posle čega će, sledstveno prirodnom zakonu, biti spinovano neko proviđenje, jedino razumno i kadro da pomiri dve „zaraćene“ Srbije… (A da malo pogađate ko bi to mogao da bude?)

Izbora neće, vele, biti do kraja mandata. A i šta će nam kada, i u ovom sadašnjem SSRN-u, kao frontu svesnih snaga, koga čini 18 i po vladajućih stranaka, strančica, interesnih grupa i zainteresovanih pojedinaca, ima za svakog ponešto da izabere. Pa, tu imate, apropo tog Kosova, i one koji bi da se po njemu razgraničavaju s Albanijom; one koji bi da ga celog, sa sve Preševskom dolinom pride, bespovratno ustupe Tirani; one kojima je potpuno svejedno šta će s Kosovom biti, jer vode druge pašaluke, pardon resore; one koji ne bi da se mešaju, ali imaju svoj lični stav, kao da su, bože mi oprosti, politički beskorisni kao ja; pa, ministre koji bi iz svojih gradova da interniraju policajce koji im se ne sviđaju i dovedu međunarodne snage represije; pa one koji su govorili da i rat za Kosovo nije isključen; pa one koji misle da Srbija amputacijom Kosova nije dovoljno kažnjena, pa nemaju ništa protiv da se još odnekle odseče… I tome slično.

To je ta koalicija „I Kosovo i Evropska unija“! Formirana isključivo na devizi „samo ne sa Tomislavom, Velimirom i dvojicom Vojislava“, a protivno većinskoj izbornoj volji građana Srbije.

Vidite, ovi Vukovi će, ako im se smogne, opet, posle izbora, zajedno. Stranka mladog Vuka proceniće, kad za to dođe vreme, da li joj veći rejting donosi unapređivanje ili penzionisanje ovog „junoše“. Stari Vuk, ionako, viđen je opet kao ikebana i u novoj vlasti, bude li je formirala partija mladog Vuka.

Zato prvoprozvani, smem da se kladim, neće potpisati „Preokret“. Što bi čovek rizikovao? No, pred njim neće ni zamandaliti vrata. Biće ona odškrinuta, za svaki slučaj.

Fingirani medijski spektakl u kome su žalosni Vukovi samo epizodisti još je jedno plašenje mečke rešetom. Oni kojima je ova predstava bila namenjena, nisu se primili. Za sad. Vidim, i dalje svoj program zacrnjuju markerom. Ne upecaju li se Nikolićevi uskoro na ovu bućku, Vuka mlađeg sve češće ćemo čitati i gledati.

Bude li suprotno, eto nama najezde paranevladinih u plavo-žutim uniformama. Sve garnirano sa „hjumen interest stori“ ispovestima sve novih i novih svedoka oktobarskog prevrata, „Zoranovih savremenika“, odnekle vaskrslih „Kažem ja Zoranu“ četa „lažnoboraca“.

Pitao tako jednu pokojni Zoran Đinđić: Dokle će, bre, avioni sletati u Beograd kao u kokošinjac? A, ona, šta će – kud će, da se u veliko spremanje Surčina.