„Pokojnika“ nema ko da žali

Rukovanje s Tačijem, a nesrećni splet okolnosti učinio je da to bude baš na dan kada je u okolini Uroševca ubijen bračni par srpskih povratnika, možda bi i imalo smisla da je Boris Tadić, kako on to voli da kaže, „preuzeo odgovornost“ i obavio taj neverbalni čin dok je još bio šef države.

Sada je važnije pitanje otkud Tadić i zašto u Dubrovniku, na još jednom od skupova na kojima se Kosovo i njegovi reprezenti pojavljuju pod punim imenom i prezimenom, a koje su ovdašnji zvaničnici pod komandom Tadića, do pre neki dan, bojkotovali? Odgovor je dao zagrebački „Večernji list“: „… na podstrek američke diplomatije, Tadić se, ipak, u subotu ujutro, pojavio u Dubrovniku“. U pozadini ovog skupa, pišu hrvatske provladine novine, događala se prava diplomatska ofanziva s ciljem da se, u nedelji kada je Kosovo, dobilo odluku međunarodne zajednice o okončanju kontrolisane nezavisnosti, dogodi simboličan susret kosovskog premijera i, makar bivšeg, predsednika Srbije.

Dakle, ekspredsednik je, tek što je prestao da bude predsednik, požurio da legne na rudu. Odgonetnulo nam se, napokon, i s kojim je ciljem onaj pomoćnik zamenika pomoćnika (ili tako nekako) Hilari Klinton, prošle sedmice, u funkciji prethodnika, postrojavao našu novu vladajuću oligarhiju i opozicioni krem. Gordon je, dakle, stigao na gotovo – samo da još glasnije ponovi kako se od predstavnika naše države zahtevaju „konstruktivni odnosi s Kosovom“, te saopšti da će „Srbija morati da se pomiri s nezavisnošću Kosova“ i da „podela Kosova nije opcija“. I tome slično.

Da li je to neko Tadiću došapnuo da još ima šanse da ostane u „velikoj“ vlasti (čaršija bruji o novom krugu pokušaja da se DS stavi na čelo vlade „patrljkovih patrljaka“…), samo ako, kao šef stranke, bude nešto kooperativniji nego što je bio sa položaja šefa države? A ja mislim da bi mu, umesto bavljenja tim „sankom pustim“, bolje bilo da se više posveti očuvanju izborne volje građana, makar na lokalu, gde ova stranka, sve češće, „u miru“, gubi vlast čak i tamo gde je – mislim na poslednje izbore – „pobedila u ratu“.

Jer, izgleda da je došlo vreme za naplatu anarholiberalnih regula o raspodeli poslaničkih i odborničkih mandata i pravu vlasništva nad njima. Iako je „konzumiranje“ mandata narodnih predstavnika bilo već regulisano članom 102. Ustava i članom 92. Zakona o izboru poslanika, pretprošlog je proleća Tadićeva većina u parlamentu presudila da se i „ne mora držati zakona ko pijan plota“ i da je, od srpskog Ustava, važniji stav grupe eksperata iz nevladine organizacije znane po imenu Venecijanska komisija!? Tim činom, iako je ovde na snazi proporcionalni sistem u kome se glasa za stranke, a ne ljude, uveden je, za trgovinu bogomdan, tzv. slobodan mandat.

Sam je Tadić, pre