Polupuna čaša čemera

EU je, iza leđa radikalnokonstruktivne proevropske vlade u Beogradu, Rusima nudila izgradnju istočnog gasnog prstena koji bi zaobišao Srbiju. Ultraevropski Palma se već, izgleda, sprema da „bega“: iz nadolazeće EU u Srbiji – u „bratsku“ Grčku koja, opet, „hvata šturu“ iz EU. Za početak, „Jedinstvena Srbija“, stanovaće na adresi simptomatičnog imena: Para-lija.

Da, tako je: dramatičan apel tronutog, plačnog i, nekako, prepodobnog Kancelara Šumadije, brda i rasejanja građanima da „pokažu jedinstvo“ uoči, ko zna kojeg po redu, „dana D“, liči na „artiljerijsku pripremu“ Dačićevog parafa na Briselski sporazum, ali i „copy paste“ Nedićevog „Svima Srbima i Srpkinjama“, od 1.9.1942 (Radio Beograd):

„Da li se sećate mog prvog govora pre godinu dana?… Moj je glas tada drhtao od uzbuđenja i strepnje. Ja nisam hteo da bežim i da vas ostavljam u najcrnjoj nevolji. Ostao sam da sa vama ispijem čašu čemera do dna… Današnji moj glas, čujte, snažan je i siguran, jer zahvalnog srca gledam pred sobom delo ove protekle godine. Srpski narod i Srbija digli su se skoro iz mrtvih. Znam da ima među vama, draga braćo i sestre, koji mi to ne priznaju. Ali, neka oni metnu ruku na srce i neka mi odgovore: da li je sudbina srpskog naroda i njihova sudbina danas tragičnija od one pre godinu dana?..

Treba li da vam kažem da su se naši vredni, čestiti i rodoljubivi seljaci zalagali ove godine više nego ikad do sada – obradivši svaku stopu zemlje Srbinove… i u toj sudbonosnoj bici za hleb oni su pobedili?… Vidite li šta stvaraju žuljevite ruke naših rodoljubivih vrednih radnika? Stvaraju nov život, novu, lepšu Srbiju… Nije više vreme, uveravam vas, da neki među vama vire iz rupe, u koju su se učaurili i očajavaju, puni samoubilačkog raspoloženja… Hajte k meni. Hajte novom životu srpskijem. Dođite da izgradimo taj novi život zajedno. Pomozite mi, tako vam mleka srpskog, ne radi mene  – ja ću to svršiti i bez vas – nego zbog zluradog sveta koji očekuje propast Srbije i srpskog naroda… Ja znam šta bi vi hteli da mi kažete. Nemojte mi govoriti. Znam da vam je teško. Mi ćemo još patiti zbog tuđih grehova. Ali, budite Srbi. Nosite dostojanstveno, muški i junački svoj krst stradanja… Ali, da bih do kraja završio narodno delo, treba mi vaša vera i vaše srce i vaš razum. Potrebni su mi i vaša mudrost i vaše strpljenje. Verujte mi. Učinite me još jačim vašom saradnjom. Ne jačate time mene, jačate Srbiju i srpski narod. Ja vas ne zovem ni u kakvu političku partiju, nego u jedinstveni front naroda. Samo združeni, zbijeni pod jednu zastavu, srpsku zastavu, izaći ćemo na  svetlost dana iz ovog teškog mraka u koji nas je bacila avantura naših bezumnih ljudi…“

inistri spoljnih poslova zemalja EU produžili su sankcije Rusiji na još pola godine. Svedenoj Srbiji sledi usklađivanje spoljne politike sa vanjskom politikom EU. Javlja mi se, pogađate, da je Kancelar pripravan da sve ispotpisuje, iako bih najiskrenije voleo da grešim. Ko to tamo pita: A gde se zagubio Ekselencijin „kroki krokija platforme“ za Kosovo? Pa, kad se Kancelaru zbog nečega žuri, zar je tu važno šta misli neposredno izabrani predsednik Republike Srbije?!