„… Ovakvim pisanjem širi se strah, panika i defetizam i deluje suprotno zaključcima Narodne skupštine Republike Srbije. Takođe, negativno se utiče na spremnost građana da čuvaju teritorijalni integritet i suverenitet zemlje i na podsmešljivi način govori o naporima Vlade Republike Srbije da realizuje posebne mere u uslovima pretnji oružanim napadima našoj zemlji… Ukoliko i dalje nastavite s praksom da vaše javno glasilo deluje suprotno članu 7. Uredbe, Ministarstvo će biti prinuđeno da vašem sredstvu javnog informisanja privremeno zabrani rad i oduzme sredstva za rad za vreme dok je Uredba na snazi. Objavljivanje ovog Upozorenja je zabranjeno, kao i davanje bilo kakvih informacija na snazi.“
P { margin-bottom: 0.21cm; }
Suma sumarum: Manje od četvrtine srpstva i vascelog građanstva Srbije poslušalo je Kancelara i „izabralo budućnost“. Svi ostali, računajući i one koji nisu izašli na izbore, ispada da su se opredelili za „ružnu prošlost“, iako smo, još koliko prošle hefte, na polaganju lopate s betonom u jednu od rupa „Beograda na vodi“ bili „dotakli budućnost, uprkos laži, kiši i strahu“. I tome slično.
Prva asocijacija na parlamentarne izbore u Srbiji i one nesrećne, u dubokoj senci, izbore na lokalu koji su ispali čista kolateralna šteta Kancelareve ambicije da ih natkrili pokušajem zaokruživanja apsolutne vlasti – meni je Potkancelar Dačić. Veseo kao pokisao, sa još nerazjašnjenom dilemom: je li se to on u izbornoj noći čuo sa Kancelarem (kao što je, u izbornoj noći 2014, poleteo da mu se i u zagrljaj baci) ili mu se to, od silne želje, bilo prividilo, a na javi sve ostalo na „brojnim propuštenim pozivima“.
Drugi utisak mi je Kancelar lično. Veseo kao, zbog nečega, sneveseljen. Nešto mu je, očigledno, bilo pokvarilo raspoloženje. Možda upravo činjenica što, slaveći trijumf u selu Sige kod Žagubice, nije primetio Potkancelarev SMS?
Utisak broj tri: „bugarski vlak“ koji – da se unapred izvinim mom prijatelju Zozonu – nema baš nikakve veze sa leskovačkim, a kamoli vlasotinačkim vozom. Dakle, ona situacija kada „lokomotivata (organizatorot) nekako zema prazno livče i na nego go zaokružava redniot broj na posakuvanata partija, a potoga, toa livče go predava na nekoj glasač koj zema prazno livče, istoto go stava v džeb, a zaokruženoto go pušta vo glasačkata kutija, a potoa, praznoto livče se predava na lokomotivata, koj odnovo go zaokružava posakuvaniot reden broj, pa povtorno go predava livčeto na nekoj drug glasač…“ S tim da „vo Bugarija se smeta deka ovoj politički poim e navredliv za zemjata“.
Ostali utisci: ufur De-je-be, Če-Be-Če i tome slično u narodni parlament.
I, konačno, utisak svih utisaka: NJegova (a naša) ekselencija, čiji kroki krokija platforme o Kosovu, zbog čiste neažurnosti Krkobabićevih poštara, evo već punih 11 i po meseci, nikako da stigne na adresu Vlade Srbije, dakle taj naš predsednik svih građana Srbije, radosno rastužen, a takoreći neprimećen, ponovo na mestu gde je, pre samo četiri godine, odigrao pobednički „moravac“ i „užičko“. Kolo od čijeg je prvog takta komponovano Kancelarevo „glamočko gluvo“…
A ono odozgore, na početku? Ona pretnja „Danasu“ stigla je dalekog 13. oktobra 1998, ali ne brigajte brigu, potpisao ju je „čovek prošlosti“, ima doduše isto ime i prezime kao i onaj radikalski ministar informisanja, ali ovaj je Kancelar srpski i sve Srbije i prvi čovek naše svetle evropske budućnosti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
